Koji je najbolji put do sredstava iz IPARD fondova – Konsultanti nude poljoprivrednicima „siguran“ uspeh

Koji je najbolji put do sredstava iz IPARD fondova – Konsultanti nude poljoprivrednicima „siguran“ uspeh
| Izvor: RTS

Poziv resornog ministarstva poljoprivrednicima da konkurišu za sredstva iz IPARD-a očekuje se na jesen, a na adrese njihovih gazdinstava uveliko stižu ponude konsultantskih kuća. Mnoge od njih obećavaju projekat koji, kako navode, sigurno dobija evropska sredstva.

Mogućnost da mu bude vraćena polovina uloženog u posao koji vredi od 10.000 EUR do 5 mil EUR poljoprivredniku podgreva dilemu. Kome da se obrati za pomoć pri pisanju projekata na osovu kojeg će se odobravati sredstva? Lokalnoj savetodavnoj službi, čije su usluge besplatne ali ih pruža najviše dva službenika ili konsultantskoj kući?

Ni to što će dobro naplatiti nije garant za profesionalnost, budući da za bavljenje ovim poslom nisu propisani kriterijumi. O tome razmišlja i Aleksa Ćalić koji planira da preko IPARD-a obnovi mehanizaciju.

– Najverovatnije ćemo ići preko savetovnih službi mada su nam se neke privatne agencije već javljale. Najverovatnije su nas te agencije našle preko APR-a i tražile su nam 16.500 hiljada proviziju za tu uslugu unapred. Obećale su nam da ćemo 100 odsto proći sa tim biznis planom – kaže Aleksa Ćalić iz Novih Karlovaca.

– Samo po sebi, takvo obećanje govori o ozbiljnosti takve konsultantske kuće. Kao i u svakom poslu ne postoji 100 odsto sigurnost i prednost evropskih fondova i jeste u tome što su zaista transparentni sistemi i kontrole su takve da su propusti nedopustivi – kaže Dragan Mirković iz Ministarstva poljoprivrede.

U Srbiji se za ove poslove registruje sve više agencija, predstavništva otvaraju i firme iz zemalja u okruženju. Dok su se u Sloveniji ovim poslom uspešno bavili zadružni savezi, u Hrvatskoj, koja je u prvim godinama povukla daleko manje evropskih sredstava, on je bio prepušten konsultantima. Kao i danas u Srbiji stručnjaci su tražili uvođenje licenci.

– Zvuči zaista kao rešenje ali je nemoguće akreditovati konsultantske kuće. Time bi država preuzela obavezu i odgovornost za poslove koji su toliko široki i to bi bio ulaz u trgovački, obligacioni odnos – tvrdi Mirković.

Budući da je malo poljoprivrednika obučeno da samostalno izradi biznis-plan, stručnjaci savetuju da se pomoć traži svuda gde je to moguće. Savet stručnjaka poljoprivrednicima je da po ugledu na evropske farmere, sa konsultantima naprave ugovor na osnovu kog će im usluga pisanja projekta biti plaćena samo ako on bude odobren.

Pročitajte takođe

U jedinu fabriku tosta na Balkanu u Kragujevcu uloženo 10 mil EUR – Don Don na proleće 2018. otvara pogon i u Zaječaru

U jedinu fabriku tosta na Balkanu u Kragujevcu uloženo 10 mil EUR – Don Don …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *