Leptir-mašne od drveta sa juga Srbije

Leptir-mašne od drveta sa juga Srbije

Nemanja Stojanović tek šest meseci izrađuje modni detalj za muškarce, a već je stekao armiju poštovalaca, jer leptir-mašne ne šije već oblikuje testericom i šmirglom

Rupičaste, glatko obrađene, trouglaste, sa detaljima od tekstila ili metala; na okovratnicima mladoženja, tek stasalih mladića ili starije gospode – unikatne leptir-mašne koje nastaju u skromnom ateljeu mladog Nemanje Stojanovića osvajaju sve više komplimenata. Ne samo zbogdizajna već zbog činjenice da ih samouki dizajner, student Visoke medicinske škole u Ćupriji, ne kroji već oblikuje u drvetu testericom i šmirglom!

Ovaj budući, po obrazovanju, medicinskibrat-akušer priznaje da suga leptir-mašne od drveta oduvek privlačile baš kao i moda i dizajn.Nemanji je tek dvadeset i prva, a ove mašne, pomalo netipično za pripadnika mlade generacije,njegov su izbor omiljenogmodnog detalja.

baner1

Aprila ove godine počeo je da ih pravi od tankog orahovog i jasenovog drveta. Otac mu je, dodaje, dok je bio mlađi takođe u slobodno vremeoblikovao drvo:

–Izrađivao je velike komade od drveta, stolove i ramove, a ja sam došao na ideju da probam da napravim leptir mašnu.

Iako je znao da u svetu postojekompanije koje se bave izradom ovako specifičnih mašni, Nemanja je radeći na drvenim leptir mašnama shvatio da tako najbolje ispoljava kreativnost.

– To mi je bilavodilja kada bih naišao na prepreku, a bilo ih je mnogo, verujte, poput pogrešnih poteza ili nedostatka novca da nabavim opremu – iskren je student i samouki dizajner, drvodelja.

Prva kolekcija imala je četrdesetak modela. Te mašne je nosio samo on, a prva publika bili su mu prijateljii porodica. Uz pomoć porodice nabavio je osnovnu mašinu za sečenje pločica. Sve ostalo je ručni, unikatni rad. Ponekad mu je potrebno sat do dva za jednu mašnu, a nekada višečasovno angažovanje. Svaka leptirka prolazi nekoliko faza obrade. Prvo crtaskicu,potom je prenosi na drvo, oblikuje, iscrtava, zatim sledi nekoliko nivoa šmirglanje, u finišu lakiranje i pakovanje u kutije. Za pola godine, od kada su mu drvene leptirke nešto između hobija i profesije, napravio ih je oko 150 i za sada mu je jedina veza sa kupcima stranica na„Fejsbuku”.

– Ne možete da zamislite kakav sam šok doživeo kada bi mi u jednom danu stigle stotine komentara i komplimenata za rad – priznaje dizajner uz osmeh.

Pogotovo što je rodom iz malog mesta kod Leskovca i praktično nikog iz sveta mode ne poznaje.

– Već sada uočavam koliko sam napredovao, ali i koliko još moram da se usavršavam.

Dizajner izlazi u susret naručiocima, ali sam pronalazi ideje.

– Najčešće ostavljam šare drveta, jer volim prirodu i tu je neiscrpna inspiracija – kaže Nemanja.

Zapazila ga je jedna renomirana stilistkinja iz Hrvatske sa kojom planira saradnju. Narudžbine mu stižu ne samo iz Srbije već i Austrije, Hrvatske, Bugarske. Ipak, od ispita, koje polaže u belom mantilu, ne odustaje. Mašne pravi samo kada je kod kuće na jugu Srbije i nada seda će naredne godine moći da predstavi još nekoliko desetina novih modela. Jednoga dana, kaže,organizovaće i samostalnu reviju drvenih leptir-maš

Pročitajte takođe

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća Međunarodna …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *