Marijana Milošević, profesorka matematike i računarstva – Znanje je najmoćnije oružje

Marijana Milošević, profesorka matematike i računarstva – Znanje je najmoćnije oružje

Učenici Geodetske tehničke škole iz Beograda bili su u protekloj školskoj godini među najuspešnijima u programima preduzetničkog obrazovanja koje realizuje organizacija „Dostignuća mladih u Srbiji“. Velike zasluge za to ima i njihova mentorka, profesorka matematike i računarstva Marijana Milošević, koja je uspela da ih motiviše da se ozbiljno bave svojim učeničkim kompanijama.

Đaci prepoznaju njeno zalaganje i trud, a upravo je mišljenje učenika presudilo da opština Savski Venac još 2012. godine proglasi Marijanu za najboljeg nastavnika na svojoj teritoriji. U razgovoru za „eKapiju“ kaže da je na tu nagradu posebno ponosna.

– Nauka i stvaran život su strogo razdvojeni i to je problem. Naš sistem obrazovanja ne prati svetske tendencije, ili bar ne dovoljno, kako bismo učenicima tu vezu učinili očiglednijom. Deca ne vide smisao učenja dosadnih lekcija i kako da magični svet brojeva i algoritama dovedu do uspeha u poslovnom svetu – objašnjava Marijana Milošević.

Kao svoju misiju i poslovnu filozofiju navodi upravo približavanje učenicima ta dva sveta.

– Zato sam pohađala obuku „Dostignuća mladih“ za nastavnike i evo već drugu godinu zaredom u svojoj školi uspešno sprovodim njihove programe preduzetničkog obrazovanja. „Poslovni izazov“ i „Učenička kompanija“ su programi koji obezbeđuju osnovno ekonomsko obrazovanje za učenike srednjih škola i sprovode se širom sveta. Program traje tokom cele školske godine, a Evropska komisija ga je označila kao najbolji primer preduzetničkog obrazovanja.

Sagovornica „eKapije“ kaže da je često pitaju otkud matematičar u preduzetničkom obrazovanju, a njen odgovor je da poznaje vrlo mali broj diplomiranih ekonomista koji su preduzetnici. Takođe, smatra da preduzetnik nije samo vlasnik velike kompanije, već „svako ko kreira inovativan proizvod ili ideju i ko nađe put da tu kreaciju plasira na tržište i do samih kupaca“.

Don Kihot u svetu preduzetništva

Marijana Milošević rođena je 1984. godine u Majdanpeku, a odrastajući u najtežim godinama oskudice, sankcija, rata i krize svih vrednosti u njoj se rodila želja, kako sama kaže – pomalo Donkihotovska – da promeni svet oko sebe. Utočište su joj bili roditelji, sestra, prijatelji i obrazovanje.

– Moji roditelji, dvoje prosvetnih radnika, učili su me da verujem da su znanje i obrazovanje najmoćnije oružje koje se može upotrebiti kako bismo izmenili svet i jedina stvar koju mi niko neće moći oduzeti.

Smatra da je porodica prva i najvažnija škola u kojoj se dete prvi put upoznaje sa životnim vrednostima. Tu se uče prve prave životne vrednosti, radne navike i motivacija za učenjem, a u školi bi trebalo da se pod uticajem nastavnika razvijaju, izgrađuju i usavršavaju.

– Tokom svog školovanja susretala sam se sa raznim strogim matematičarima i to je jedan od razloga zbog čega nikada nisam želela da budem jedna od strogih nastavnika. Ne želim da me se učenici plaše i nikada ne bih želela da matematiku uče samo zbog pretnje ocenom – ističe naša sagovornica.

Sudar sa Stingom kao prekretnica

Diplomirala je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, gde je završila i master studije, a prvi posao dobila je još kao apsolvent, u menadžmentu informacionih sistema Piraeus banke. Marijana kaže da joj je žao što joj fakultet nije pružio više mogućnosti za praktični rad tokom studija, ali mu je isto tako zahvalna, jer je shvatila da pruža odlično teorijsko znanje, razvija logičko razmišljanje i sposobnost za rešavanje bilo kog problema.

Posvećena poslu zapostavila je poslednje ispite na fakultetu, ali je onda dobro razmislila i rešila da da otkaz kako bi uspešno privela kraju studije.

(Foto: Aleksandar Jovanović) – Prvog dana nakon napuštanja posla u centru Beograda umalo sam se sudarila sa Stingom. Taj dan je bio prekretnica da odlučim da se u životu neću baviti poslovima zbog kojih ću morati da zapostavim svoje usavršavanje, obrazovanje, prijatelje, porodicu, koncerte, društvene aktivnosti. Ubrzo zatim, poslala sam koverte na adrese 63 škole u Beogradu i veoma brzo počela da radim u osnovnoj školi „Banović Strahinja“ na Banovom brdu. Nakon tog ugovora prešla sam u OŠ „Isidora Sekulić“ na Savskom Vencu, dok se nije ukazalo mesto u Geodetskoj tehničkoj školi na Zvezdari.

Marijana Milošević kaže da je u poslu motivišu uspesi njenih učenika na takmičenjima, kojih je zaista mnogo, ali i njihovi svakodnevni lični uspesi. Razredna je III-2 odeljenja, predaje matematiku celog generaciji treće godine i ponosna je na svih 120 učenika sa kojima svakodnevno radi.

– Osećanje da se u životima tih mladih ljudi nešto menja pod mojim uticajem i zalaganjem čini me ponosnom i opravdava sav moj trud koji nije mali.

Humanost pre svega

Sagovornica „eKapije“ smatra da su pobede na takmičenjima, poslovni uspesi i materijalna satisfakcija lepe stvari, ali je problem što osećaj poslovnog uspeha brzo bledi, odnosno, stvara na neki način zavisnost od pomeranja granica i težnju da se trudimo da nadmašimo sebe.

– To me je navelo da se zapitam čime bi trebalo da se bavimo da bismo duže vremena bili ponosni na naša dela? Tako smo rešili da standardne preduzetničke aktivnosti naših učeničkih kompanija proširimo saradnjom sa MNRO Zvezdara (Udruženje mentalno nedovoljnih razvijenih osoba), NURDOR-om (Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka) i sa „Mikser House“-om u okviru njihovog festivala „Bolji svet“.

Marijana ističe da je, zahvaljujući svim tim aktivnostima, naučila važnu životnu lekciju – o teškoj borbi bez prava na predaju i na malodušnost.

– To je lekcija nakon koje ćemo moji učenici i ja mnogo manje mariti za nov telefon, boju majice ili dužinu kose, lekcija nakon koje smo sigurno postali makar malo bolji ljudi.

Pročitajte takođe

Iz budžeta po prvi put i subvencije za kalemare

Iz budžeta po prvi put i subvencije za kalemare Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ukazao je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *