„Mercedes“ u spavaćoj sobi – Svetski proizvođači nameštaja pronašli nov način za veliku zaradu

„Mercedes“ u spavaćoj sobi – Svetski proizvođači nameštaja pronašli nov način za veliku zaradu
| Izvor: Magazin Biznis

U krevetu se, kako se to obično kaže, provodi trećina života, pa otuda nije svejedno – u kakvom krevetu. Pogotovo danas, kada su informatičke tehnologije ubrzale dinamiku civilizacije, kad je svima dan kratak, pa nastoje da ga produže na račun sna.

Verovatno vam je promaklo da se svake godine obeležava i Svetski dan spavanja (17. mart), kad se u mnogim zemljama nakratko podseti na važnost dobrog sna, kao uslova za dobro zdravlje i visoku produktivnost. I ovoga puta to je bio povod da se ponovo ukaže da neispavanost šteti nečijoj sposobnosti da objektivno proceni situaciju, da dobro obavlja poslove koji zahtevaju logično zaključivanje i složeno analiziranje (zbog čega bi oni koji se hvale da malo spavaju takvo samoreklamiranje trebalo da izbegavaju). Jer nedovoljno naspavan čovek je skloniji impulsivnom i nedovoljno promišljenom odlučivanju.

Ima i ocena da se u stvari ceo svet danas suočava sa „krizom spavanja“. Prema računicama objavljenim prošle godine, Velika Britanija, zbog nedovoljnog sna šest od deset njenih stanovnika, godišnje gubi oko 47 mlrd EUR i preko 600.000 radnih dana, dok je šteta koju iz istog razloga trpi Amerika procenjena na 411 mlrd USD.

Fitbit, američki proizvođač „nosive tehnologije“, narukvica koje prate fizičke aktivnosti i istovremeno evidentiraju i vreme provedeno u snu, povodom pomenutog Svetskog dana spavanja obelodanio je rezultate svog istraživanja dužine sna u 18 zemalja, po kojoj se najmanje (prosečno 6,35 sati) spava u Japanu, a najviše (7,25) na Novom Zelandu. Nas nema na ovoj tabeli, pa o našim krevetskim satima možemo samo da nagađamo.

Vratimo se krevetskoj tehnologiji, odnosno krevetskoj industriji, budući da bi taj deo nameštaja (koji obično gostima ne pokazujemo), s obzirom na ulogu sna u našim životima, trebalo da bude među najvažnijima (što najčešće nije).

Švedska kompanija Hastens koja je proizvođač kreveta i ostalog što ide uz njega – posteljine, jastuka, prekrivača – predstavila je krajem prošle godine svoj najnoviji model „hastens vividus“. Na prvi pogled, to je masivan komad nameštaja, na kojem dominira plavo-beli karirani mebl, inače zaštitni znak ovog brenda.

Samo 50 dinara na sat

foto: vvoe/shutterstock.com Ono što je ovoj premijeri donelo globalni publicitet bila je cena: 150.000 USD ili 140.000 EUR! Istina, reč je o velikom krevetu za dvoje (takozvanom „bračnom“), na prvi pogled se vidi da je reč o nečemu solidnom i kvalitetnom, ali za nevericu je šestocifrena cena za samo jedan komad nameštaja na kome se spava.

Agencija Blumberg je odmah napravila poređenje: za nešto manje dolara (131.200) može da se kupi sportski Mercedes AMG GT S, dijamantska ogrlica kod Tifanija ili neki sličan luksuz.

Staro je pravilo da svaka roba vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati. Šta to nudi Hastens za 140.000 EUR?

Najpre, „vividus“ izgleda sasvim obično, ako se izuzmu njegovi impresivni gabariti (u odnosu na krevete na kakve smo navikli). Njegov drveni ram je od sporo rastućeg švedskog bora. Spojevi su zupčasti, dakle bez ijednog šrafa ili nekog drugog metalnog dela, urađeni sa majstorskom perfekcijom.

U taj ram se prvo smešta „baza“ u kojoj su kratki federi od čistog čelika, pokriveni slojem lanene tkanine čija je uloga da priguši svaki zvuk koji bi mogao da bude proizveden ugibanjem metala. Potom sledi novi sloj, nešto većih čeličnih opruga, takođe sa slojem izolacije.

Na to dolazi dušek, sa novim slojevima lana, specijalno upredene dlake iz konjskih repova, zatim novi federi, ovoga puta svaki pojedinačno upakovan, pa još nekoliko slojeva konjske dlake, vune i pamuka. Na kraju je završna podloga, a sve u svemu, kako pokazuje presek ovog kreveta, prva asocijacija je da se pravi na principu lazanje, dakle sloj po sloj. Pritom, nema nijednog veštačkog materijala niti hemije.

Konjska dlaka, koja je inače pod mikroskopom kao cevčica, a koja se prvo uplete, pa rasplete, ima ulogu minijaturnih opruga koje se prilagođavaju telu, a ujedno i odvode vlagu koju proizvodi znojenje. Kako opisuje kolega iz Blumberga, koji je u „vividusu“ odremao dvadesetak minuta, krevet jeste izuzetno udoban, dok proizvođač tvrdi da se maksimalni komfor postiže tek kad se spavač navikne na krevet – i krevet na spavača.

Za izradu ovog kreveta (prave se samo po porudžbini, rok za isporuku je najmanje tri meseca), četvorici majstora je potrebno ukupno 320 radnih sati. Garancija je 25 godina, pa prema računici Blumberga, iznajmljivanje ovog „mercedesa u spavaćoj sobi“ koštalo bi samo pedesetak dinara na sat, oko 400 za osam sati. Što olakšava odgovor na pitanje ko može sebi da priušti da sanja na krevetu iz snova: isti oni za koje se pravi i Mercedes AMG GT S.

Investicija koja se isplaćuje svakog jutra

foto: shutterstock.com/Ditty_about_summer Hastens (osnovan 1852) nije, međutim, jedini koji za velike pare nudi „najbolje krevete na svetu“ i podrazumevajuće „spavanje na oblacima“. Jedan od njegovih direktnih konkurenata je britanski Savoir, osnovan 1905, kome je prvi veliki posao bio opremanje luksuznog londonskog Savoy hotela, zbog čega se danas hvale da su u njihovim krevetima spavale istorijske ličnosti poput Vinstona Čerčila, Đakoma Pučinija i Merilin Monro.

Svoje izložbene salone ima svugde gde ima dovoljno bogatih i zbog toga zainteresovanih za, kako poručuje njihov marketing, „investiciju koja se isplaćuje svakog jutra“ (njihov novi slogan je inače „Provedite trećinu života u prvoj klasi“) – dakle u Njujorku, Londonu, Berlinu, Šangaju Moskvi…

I njihovi kreveti se prave ručno, po meri mušterije, njenoj visini i težini, stilu spavanja (na leđima, trbuhu, na strani). Daju i nesvakidašnju garanciju: ako vam se ono što smo vam isporučili ne dopada, napravićemo vam drugi. Naravno, stil prilagođavaju ambijentu: ako neko živi u modernom apartmanu dobiće jedno, dok stanar neke klasične kuće može da računa na drugo. Njihov najpoznatiji proizvod je inače „royal state bed“: napravljen je u samo 60 primeraka, od kojih svaki ima svoj broj i potpis samo jednog majstora koji ga je napravio. Cena: 175.000 USD (posteljina od svile je gratis).

Cena za manje ekskluzivne modele je pristupačnija; najjeftiniji je 8.000 USD, a oni nešto skuplji idu do 55.000.

Hajtek snovi

Naravno, u tržišnoj utakmici za što udobniji krevet, neizbežno je morala da se umeša i visoka tehnologija: nekoliko kompanija je pošlo od pretpostavke da nisu dovoljni samo prirodni materijali u rukama veštih majstora, nego da boljem snu treba da pripomognu i elektronika i mehanika.

Tipičan primer za to je na američkom tržištu popularni dušek „sleep number“ (broj za spavanje). Njegovi tvorci su pošli od toga da svaka osoba ima svoj stil spavanja, pa prema tome i potrebu za posebnom, samo njemu prilagođenom „podlogom“. Ako supružnici, primerice, imaju potrebu za različitom tvrdoćom dušeka, dovoljno je da uzmu daljinski upravljač koji se dobija uz „sleep number“ dušek, i upotrebe odgovarajuće komande za svoju stranu koja može da se, ukucavanjem broja, učini mekšom ili tvrđom (posao odrađuju elektronika i nečujni motori koji dodaju ili ispuštaju malo vazduha).

Odnedavno, ovim krevetima se dodaju i takođe elektronski kontrolisani grejači za stopala, a na raspolaganju su i aplikacije za mobilni telefon koje evidentiraju trajanje sna i preporučuju korekcije nekih navika i podešavanja postelje.

Tamo su popularni i takozvani „tempur-pedic“ dušeci, napravljeni od visokoelastične (memorijske) pene, koja se prilagođava konturama tela, ali i vraća u prvobitni položaj kad se ustane. Preporučuje se onima koji se često okreću u krevetu: memorijska pena ne proizvodi vibracije, a prodavci će vas ubeđivati da se ne može izraubovati ni posle tri decenije.

Uopšte, zahvaljujući sve moćnijim i sve jeftinijim mikro čipovima, sve je više „pametnih kreveta“ koji obećavaju kvalitetnije spavanje, i tokom noći neprestano evidentiraju puls, pokrete i disanje spavača i na osnovu toga obavljaju neka podešavanja. Jedna start-up kompanija iz Mineapolisa je tako na minulom Sajmu potrošačke elektronike (CES) prikazala krevet koji sprečava hrkanje: ono se detektuje preko ugrađenih mikrofona, što onda mehanizmu nalaže da nečujno podigne uzglavlje i time hrkanje zaustavi.

Na društvenim mrežama nedavno je predstavljen i krevet sa seizmografom koji detektuje zemljotres i automatski se pretvara u sklonište koje probuđenom vlasniku garantuje preživljavanje pod ruševinama.

Iako je ovo pre recept za nesanicu, a ne za miran san, nesporno je da je nauka o spavanju nesumnjivo napredovala i usput spavače ubedila da za čvrst san nije dovoljna samo čista savest, nego i odgovarajući industrijski proizvod. Ono zdravorazumsko pravilo – da čovek treba da spava kad mu se spava – nekako je zaboravljeno. Razume se, udoban krevet je bolji od neudobnog i tačno je da naši životi zavise od naših snova (pogotovo onih koje sanjamo dok smo budni), pa se zato, kako reče jedan mudrac, treba potruditi da ako osam sati radimo i osam sati spavamo – pridržavamo pravila da to ne budu istih osam sati!

Autor: Milan Mišić

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz Magazina Biznis. Poziv na pretplatu www.nirapress.com)

Pročitajte takođe

Podsticaji iz Nemačke za uvođenje dualnog obrazovanja – Prilika za preduzeća u okviru develoPPP projekta

Podsticaji iz Nemačke za uvođenje dualnog obrazovanja – Prilika za preduzeća u okviru develoPPP projekta …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *