Nagomilaju dugove pa ugase firmu – Izmenama zakona onemogućiti da preduzeća budu prezadužena
| Izvor: Insajder

Jedan od većih problema srpske ekonomije jeste kako da se od naručilaca naplate isporučeni proizvodi ili usluge. Kako bi izbegli plaćanje svojih obaveza i dugova, često se dešava da pojedinci osnuju novo preduzeće, a staro zatvore.

Na ovaj način nisu samo oštećeni poslovni ljudi, već i država i budžet. Tako je, prema podacima, Poreske uprave iz 2014, bilo nenaplativo oko 3,5 mlrd EUR poreskog duga. Glavni razlog ovakvog bilansa, osim firmi u stečaju, je i nemogućnost naplate poreskog duga od ugašenih i preduzeća brisanih iz registra, čiji je nenaplativ dug za porez iznosio oko 450 mil EUR.

Rizik poslovanja donekle je smanjen pošto je na sajtu Agencije za privredne registre od 1. juna ove godine objavljena lista vlasnika, direktora i ostalih rukovodećih organa preduzeća koji su kažnjavani zbog krivičnih dela i prekršaja.

Međutim, podaci onih koji su zbog dugovanja zatvorili jednu firmu, ali su ubrzo otvorili novu, ne postoje ako nisu osuđivani.

Kako je za Insajder.net rečeno u APR-u, ne postoji zakonski osnov da dug bude razlog da nekome ne dozvolite da otvori firmu. – Tek kada neki drugi organ u Srbiji donese rešenje, APR može da reaguje jer je APR samo registar i nema takvu vrstu nadležnosti – kažu u APR-u.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u 2014. veliki problem privrede je bio i taj što je veliki broj preduzeća dugovao više nego što je vrednost samog preduzeća.

Pošto u formi društva s ograničenim odgovornošću (doo) vlasnik ne garantuje privatnom imovinom, već samo imovinom preduzeća, svaki gubitak iznad visine kapitala praktično je nemoguće naplatiti.

Prema Zakonu o privrednim društvima, vlasnici društva s ograničenom odgovornošću i akcionarskih društava odgovaraju celokupnom imovinom preduzeća, a lično odgovaraju samo ako se dokaže da su zloupotrebili firmu i namerno oštetili one kojima duguju.

Zakon na strani nesavesnih

Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, kaže da pojedine zakonske odredbe u Srbiji više idu na ruku onima koji nesavesno posluju i prevarantima nego onima koji rade pošteno i legalno.

Glavni problem je, prema njegovim rečima, to što Zakon o privrednim društvima dozvoljava da neko s malim iznosom osnuje firmu, a da zatim nagomila gubitke koji mogu da iznose više stotina miliona dinara. – Zapravo svi ti gubici koji se nagomilavaju znače da je taj neko oštetio nekog drugog – naveo je Rajić.

Jedno od rešenja bi bila izmena postojeće zakonske regulative, da se za poslovanje garantuje ličnom imovinom i da jednostavno ne bude dozvoljeno da firma bude prezadužena. Tako je, prema Rajićevim rečima, u razvijenim zemljama dopušteno da firma ode u dug iznad visine upisanog kapitala maksimalno do 50% ili 100% vrednosti firme.

Primera radi, ako je osnivački kapital nekog preduzeća 1.000 EUR, to preduzeće ne može da se zaduži više od 2.000 EUR.

– Sva dugovanja koja su preko toga su praktično protivzakonita i ako se utvrdi da neko posluje na taj način, on onda mora da odgovara i svojom ličnom imovinom i da nadoknadi štetu koju je napravio drugim komapnijama. U Srbiji, nažalost to nije slučak. U Srbiji takav limit ne postoji. Neko može samo da zatvori tu firmu i ostane dužan desetine ili stotine hiljade evra – navodi Rajić.

Nakon što neko zatvori firmu i ostavi dugove, jedina šansa da se oni naplate jeste pokretanje privatne krivične tužbe. Međutim, takvi, kao i mnogi drugi sudski sporovi, dugo traju i skupi su.

– Drugi problem je taj što je veoma teško doći do dokaza jer strana koja tuži bi morala da ima uvid u poslovne knjige onoga koga tuži iz kojih se jasno može videti da je postojala namera da se napravi prevara. Međutim, naši zakoni to jednostavno ne dozvoljavaju i šansa da se bilo šta dokaže je ispod jedan odsto. Zbog toga mnoge kompanije koje su prevarene, mnoge firme, mnogi preduzetnici, ne žele da se obrate sudu i da se upuštaju u sve ovo – navodi Rajić.

Tako se praktično stvara začarni krug jer da bi se neko našao u APR-ovom registru onih koji su nesavesno vodili firme ili ih ostavili u dugovima neophodo je da protiv nejga postoji presuda.

Osim Zakona o privrednim društvima, Rajić navodi i da je neophodno pooštriti i Krivični zakonik, kako bi svako ko svesno pravi gubitak i štetu drugima za to odgovarao.

Što ne plati poslodavac, plate svi građani

Ako u slučaju stečaja i gašenja firme bivši zaposleni u toj firmi ne uspeju da naplate sve zaostale plate, naknade za bolovanja, otpremnine i slično, deo tog duga, radnicima nadoknadi država iz budžeta, preko Fonda solidarnosti.

Iako država iz ovog Fonda radnike može da obešteti u minimalnom iznosu za, primera radi, najviše devet zarada, ove isplate se vrše i za bivše zaposlene u ugašenim privatnim društvima sa ograničenom odgovornošću.