Niskotarifne aviokompanije se sele na manje aerodrome – Iz Niša uskoro letovi za Nemačku, Holandiju, Italiju, Tursku

Niskotarifne aviokompanije se sele na manje aerodrome – Iz Niša uskoro letovi za Nemačku, Holandiju, Italiju, Tursku
| Izvor: eKapija

Od ove jeseni sa aerodroma u Nišu putnici će za Milano moći da lete po ceni od 19,99 EUR, odnosno 2.466 dinara, dok se cena karte za Bratislavu kreće od 2.444 dinara. Do kraja godine umesto sa aerodrome u regionu, građani će iz Srbije po povoljnim cenama leteti za Nemačku, Holandiju, Italiju, Slovačku… Nezvanično, u Niš stiže „Pegasus“, koji je zainteresovan za let do Istanbula, kao i „Easyjet“ sa linijama do Engleske.
Iako se u javnosti čini da se nebo nad Srbijom najzad „uzburkalo“, Petar Vojinović, urednik portala o vazduhoplovstvu „Tangosix“ kaže za „eKapiju“ da je dolazak tih kompanija očekivan.

– Intenziviranje letova iz Niša u potpunosti je očekivano. Srbija ima perspektivu u tom segmentu tržišta i jednostavno čekalo se da Niš, kao jedini pogodan aerodrom za ovu vrstu letova promeni svoj poslovni model koji odgovara „low-cost carrier“ (LCC) aviokompanijama. Kada se to dogodilo krenula je najava letova koju laici mogu interpretirati kao „navalu“, ali to je bilo očekivano – objašnjava Vojinović.

Kao najbitniji razlog za letove iz Niša, niskotarifne aviokompanije navode cenu aerodromskih usluga, koja iznosi svega tri evra i sveobuhvatna je – podrazumeva cenu aerodromske takse 1 evro, sletanje 0,75 evra i prihvat i otpremu vazduhoplova 1,25 evra. Drugi značajni razlozi su: lokacija, odlični meteorološki uslovi i veliki putnički potencijal.

Tokom 2015. godine kao i u prvoj polovini 2016. godine Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu beleži porast broja putnika u odnosu na 2014. godinu. Naime, ukupan broj putnika na niškom aerodromu tokom 2014. godine iznosio je 1.335, a u periodu 2015. godine ukupan broj iznosi 36.258 putnika, dok u prvih pet meseci 2016. godine ukupan broj iznosi 26.380 putnika.
– Porast broja putnika, kao i povećan obim poslovanja aerodroma u znatnoj meri utiče na razvoj privrede jednog regiona, ali i na razvoj turizma kao grane privrede iz tercijalnog sektora koja je naraskidivim vezama povezana sa saobraćajem – kažu u Aerodromu „Konstantin Veliki“ i najavljuju razvoj putničkog saobraćaja, razvoj kargo saobraćaja i logističkog centra.

Sa Aerodroma „Nikola Tesla“ leti 8 „low cost“ kompanija.

– Beogradski aerodrom uvek je zainteresovan za proširenje mreže aerodroma do kojih ima direktne letove. Stimulacijama u vidu popusta za aerodromske usluge prilikom uvođenja novih linija, očekujemo da ćemo privući nove korisnike naših usluga, ali i povećati broj putnika – kažu za „eKapiju“ u Aerodromu „Nikola Tesla“.

Ovo preduzeće je odlučilo da stimuliše i razvoj drugih aerodroma, te su 22. juna najavili da će uputiti pomoć od 300.000 EUR za tehničke projekte „Moravi“ u Lađevcima kod Kraljeva, kako bi se stekli uslovi da se sa tog aerodroma u što kraćem roku uspostavi redovan civilni vazdušni saobraćaj.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su nam potvrdili da je „Morava“ najbliža civilnim letovima.

foto: Pressmaster/shutterstock.com – Već imamo potvrdu sve većeg interesovanja odnosno višestruko uvećane realizacije letova i otvaranje novih destinacija sa niškog aerodroma. Sličnu, a možda i bolju situaciju očekujemo na Aerodromu „Morava“ koji će posebno dobiti na značaju sa završavanjem drumskog Koridora 11 na relaciji između Beograda i Čačka, čiji se završetak očekuje krajem ove, odnosno, početkom sledeće godine. Pregovori Ministarstva odbrane i civilnog operatera oko ovog aerodroma su u toku – kažu u Ministarstvu.
Ranije je bilo reči i da će se Batajnica otvoriti za civilni saobraćaj i niskotarfine aviokompanije.

– Zakon o vazdušnom saobraćaju predviđa mogućnost funkcionisanja mešovitih vojno-civilnih aerodroma, ali o tome odlučuje Ministarstvo odbrane koje potpisuje ugovor sa civilnim operaterom. Ministarstvo odbrane zasada nije iskazalo interesovanje ove vrste kada je aerodrom u Batajnici u pitanju – objašnjavaju u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Low cost“ ili državne kompanije?

Govoreći o prednostima „low cost“ kompanija, Petar Vojinović, urednik „Tangosix“-a, kaže da su to svakako jeftinije karte i dramatična demokratizacija putovanja.

– Kao kod svih aviokompanija, niske cene nikada nisu garantovane, ali LCC kompanije ipak imaju način da svojim poslovnim modelom putovanje učine pristupačnijim, posebno u odnosu na velike državne kompanije – objašnjava nam Vojinović.

Ali i državne ili veće privatne kompanije, kako objašnjava, koje ne posluju po LCC modelu imaju svoje prednosti kada su druge kategorije putnika u pitanju.

– Za razliku od LCC, državne i velike privatne kompanije na primer sleću u glavne gradove ili za one lokacije koje zaista reklamiraju, imaju bolju uslugu i iskustvo u kabini i viće podrške putnicima.

„Velike“ aviokompanije nikako nisu prošlost kao poslovni model, ali moraju rešiti mnogo više izazova kada je poslovanje u pitanju nego LCC.

Pročitajte takođe

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike Veće grada Niša donelo je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *