Od đačkog hobija do ozbiljnog povrtara – U Obrovcu uskoro organska proizvodnja
| Izvor: RTV

Bojan Radman mlad, ali već iskusan povrtar iz Obrovca, planira da iz konvencionalne iskorači u organsku proizvodnju. Takođe je jedan od retkih koji već sada ima napravljen biznis plan i osmišljen potpuno savremen koncept, kako je istakao za RTV, održive poljoprivredne proizvodnje.

Njegova priča počinje još u srednjoškolskim danima u poljoprivrednoj školi u Futogu, kada je podigao prvi plastenik i proizveo prvu salatu i spanać. Nakon 20 godina i potvrde u povrtarstvu, ovaj mladi poljoprivrednik želi da napravi iskorak i započne organsku proizvodnju u zaštićenom prostoru.

Još pre 15 godina patentirao je grejanje u plasteniku čime je obezbedio dugoročni opstanak na tržištu. Povrće u ovim plastenicima bere se mesec dana ranije u odnosu na ostale. To je standardna konvencionalna proizvodnja, ali ipak malo drugačija, proizvodi povrće na zemljištu obogaćenom živinskim stajnjakom. Svestan porasta apetita za zdravom hranom, sada želi da iskorači u čistu organsku proizvodnju za šta su se, nakon dve decenije rada, stekli uslovi.

– Ući ćemo u prelazni period u ovoj godini i ja očekujem da ćemo već imati sertifikat naredne godine. To je jedini način da eliminišemo probleme na tržištu. Ta prodaja će se organizovati na druge načine, ne mora da bude samo pijaca, funkcioniše dobro i onlajn prodaja, a mi smo spremni na takvu tržišnu utakmicu – kaže Radman.

Ono što bi trebalo ispuniti u procesu konverzije su pre svega prijava, odnosno zahtev za sertifikaciju i ugovor sa kućom sa kojom će poslovati.

– Mislim da sam period konverzije neće ni trajati dugo, kada stavimo na uvid ono što smo radili, jer smo se držali standarda koji se tiču organske proizvodnje. Postoji manjak organskih semena, ali ćemo naći neka rešenja. Svestan sam da je to veoma rizično, ali ćemo sigurno biti pioniri u organskoj proizvodnji u zaštićenom prostoru, i verujem da ćemo uspeti u toj nameri – dodaje Radman.

Subvencije za organsku proizvodnju u Srbiji su tri puta manje nego u Evropskoj uniji, ali Bojan Radman smatra da na to niko ne treba da se oslanja, jer su podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji generalno mali. Trebalo bi iskoristiti ono što dolazi kroz IPARD programe u narednih nekoliko godina i tako napraviti malo veću proizvodnju.