Od izabranog lekara dva meseca bolovanja

Od izabranog lekara dva meseca bolovanja

Predloženo je da, zbog uočenih zloupotreba, osnov za naknadu bude prosečna zarada u prethodnih 12 meseci umesto dosadašnja tri
Autor: Olivera Popovic,

Izabrani lekar ubuduće će moći da otvori bolovanje u trajanju od 60 dana, osim u izuzetnim slučajevima, propisanim zakonom. Ovo je samo jedna od brojnih novina predloga nacrta izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju u koji je „Politika“ imala uvid. Trenutno izabrani lekar u domu zdravlja može otvoriti bolovanje koje ne može da traje duže od 30 dana. Cilj predloženog rešenja je očigledno da se rasterete komisije RFZO, jer novi zakon predlaže jednočlane organe, umesto lekarskih komisija RFZO-a. Dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja izabranih lekara opšte medicine, kaže da se ovim rešenjem izabranom lekaru u domu zdravlja daju veća ovlašćenja, ali i veća odgovornost.

– Novo rešenje biće dobro samo ako se broj otvorenih bolovanja ne bude vezivao za platu lekara, kao što je urađeno u Hrvatskoj, pa oni koji otvaraju bolovanja više od 30 dana budu kažnjeni kroz umanjenje plate. Lekarima u domovima zdravlja biće teže samo kada je reč o agresivnim pacijentima koji traže produženje bolovanja kada za to nema potrebe, u kom slučaju je presudna bila odluka komisija – kaže dr Milica Nikolić Urošević.

Takođe, nacrtom je predloženo da osnov za naknadu zarade bude prosečna zarada u prethodnih 12 meseci, umesto dosadašnja tri meseca, zbog uočenih zloupotreba.

Prvi put izmenama zakona o osiguranju koji bi trebalo da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije na jesen, definisano je šta čini paket obaveznih zdravstvenih usluga, precizirano je ko i koje preglede može dobiti i bez overene zdravstvene knjižice, uređeno pokrivanje troškova palijativnog zbrinjavanja…

Jedna od novina je i da će žene kojima je zbog raka uklonjena jedna ili obe dojke ubuduće rekonstrukciju ili korekciju dojki dobiti o trošku države, kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Izmenama zakona detaljnije nego što je sada slučaj biće uređeno postupanje u situacijama kada se iznenada razbolimo tokom boravka u inostranstvu. Predlog je da RFZO plaća troškove hitne medicinske pomoći pružene u inostranstvu u slučaju kada pacijent pre odlaska na put nije pribavio potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite. Predviđeno je i da ubuduće o trošku RFZO bude finansirano upućivanje u inostranstvo radi dijagnostike, a ne samo radi lečenja.

Čak i bez overene knjižice, predlog je da se oboleli prime na palijativno lečenje, kao i na preglede koji su predviđeni nacionalnim skrining programima (radi ranog otkrivanja raka dojke, debelog creva ili raka grlića materice). Ubuduće, takođe, plaćanja participacije biće oslobođeni i davaoci organa, ćelija i tkiva, kao i pripadnici naročito osetljive populacije – stari, deca, žene, trudnice, porodilje, Romi.

Izmenama zakona konačno je definisan paket zdravstvenih usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja – broj i vrste pregleda, analiza i intervencija koje se garantuju svakom osiguraniku. Do sada, na primer, nije bio preciziran obim korišćenja usluga, pa su pojedini pacijenti odlazili na preglede i po više puta nedeljno, dok drugi to svoje pravo nisu uopšte koristili, a plaćali su isto osiguranje. Zato je ovim nacrtom regulisano uvođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje bi pokrilo usluge koje nisu u obaveznom paketu.

Na zdravstveno osiguranje o trošku države mogli bi da računaju ubuduće i javni beležnici, poljoprivrednici, osobe koje imaju status borca, kao i lica koja primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog nosioca osiguranja, a imaju prebivalište u Srbiji.

Novim propisima je precizirano i šta se podrazumeva pod palijativnim zbrinjavanjem, odnosno pod kojim uslovima oboleli od raka u završnoj fazi bolesti i drugi najteži bolesnici mogu da računaju na negu u bolnici o trošku države.

Roditelji dece obolele od raka, teških moždanih oboljenja i drugih teških pogoršanja zdravlja najzad će imati pravo na bolovanje tokom kompletnog lečenja svog deteta i za to vreme primaće 100 odsto zarade. Naknadu za bolovanje, kako su juče u Ministarstvu zdravlja objasnili „Politici”, jedan od zaposlenih roditelja deteta, moći će da prima dok obolelo dete ne navrši 18 godina ili dok za tim postoji potreba. Međutim, na svakih šest meseci članovi lekarskih komisija utvrđivaće da li i dalje postoje razlozi za ostvarivanje ovog prava. Roditeljima teško obolele dece ovo zakonsko rešenje trebalo bi da donese veliko olakšanje: do sada su imali pravo na bolovanje od samo četiri meseca, a nadoknada je iznosila 65 odsto plate. Inicijativu za promenu dosadašnjeg zakona pokrenulo je Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR). Još u novembru 2014. godine predlog ovakvog zakonskog rešenja je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Demokratske stranke dr Dušan Milisavljević, nekadašnji predsednik Odbora za zdravlje i porodicu. Godišnje oko 350 dece u Srbiji oboli od raka, a ovo pravo, po podacima NURDOR-a, koristilo bi oko 150 roditelja jer su nažalost neki već bili nezaposleni.

Nadležni se nadaju da će zakon biti usvojen do kraja godine, a stupio bi na snagu verovatno od 1. januara 2017. godine. Njegova primena u velikoj meri zavisi od usvajanja novog finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji će morati da izdvoji novac za isplatu ovih nadoknada.

Pročitajte takođe

U Nišu formiran klaster starih zanata – Završen projekat ekonomskog osnaživanja žena Južne Srbije

U Nišu formiran klaster starih zanata – Završen projekat ekonomskog osnaživanja žena Južne Srbije Sa …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *