Ostvaruju sve što arhitekte zamisle – Preduzeće „Bane“ iz Subotice četvrt veka na tržištu

Ostvaruju sve što arhitekte zamisle – Preduzeće „Bane“ iz Subotice četvrt veka na tržištu
| Izvor: Ekonometar

Ovog maja preduzeće „Bane“ proslavilo je 25 godina rada u društvu svojih poslovnih partnera, gostiju iz zemlje i inostranstva, i uz pesme Zvonka Bogdana. Njegovi saradnici iz inostranstva ostali su zadivljeni i Gradskom kućom u Subotici i Palićem i to mu pominju u svakom novom kontaktu.
Četvrt veka poslovanja tokom kojeg nijednog dana nije bio u blokadi, nikada nije oštetio državni budžet i sve vreme negovao je visoki kvalitet proizvoda i odgovoran odnos prema kupcima, zaista su veliki razlog za slavlje. Međutim, u razgovoru za „Ekonometar“ Branko Vaci, vlasnik proizvodne i trgovinske firme „Bane“, kaže da nije ovako zamišljao vođenje svog preduzeća. Okolnosti u kojima posluje su teške, svakog dana iznova treba pobediti probleme proizašle uglavnom iz slabe platežne moći domaćeg tržišta koje pri tome ne sankcioniše u dovoljnoj meri one koji izvrdavaju i zakon i svoje obaveze.

– Kada sam zamišljao kakvu bih firmu voleo da vodim, uvek sam želeo da uredno isplaćujemo svoje dobavljače i klijente, da se nama ne duguje i da su nam jedine brige one vezane za kvalitet i što bolji dizajn, priča Vaci.
baner1
U privatan posao krenuo je gotovo stihijski, u vreme kada su početkom devedesetih godina prošlog veka svi otvarali privatne firme. Napustio je posao u štampariji i želeo da otvori prodavnicu mešovite robe.

– Moji roditelji bili su protiv toga i nisu hteli da nam ustupe poslovni prostor u svojoj kući. Ni u komšiluku nisam mogao da pronađem mesto za radnju u centru gde sam živeo, i onda žena i ja odlučimo da otvorimo trgovinu građevinskim materijalom u predgrađu – priča Vaci.

Nijedan logičan argument nije im išao u prilog, ali mimo očekivanog, posao je krenuo. Vaci navodi da je dnevno prodavao 36 kubnih metara šljunka, šleper cementa, a da se na građevinski materijal čekalo i desetak dana.

– Posao je išao dobro, iznad svih naših nadanja.

Onda je napravio grešku i ušao u ortakluk. Danas kritički kaže da nije platio ceh neznanju ili neukosti u privatnom biznisu, već pohlepi. Zajedno sa jedim subotičkim graditeljem napravio je zajedničku firmu iz koje je izašao 1996. godine nakon što mu je ortakluk pojeo i poslednji dinar ušteđevine. Bio je ponovo na početku.

– Jedan od radnika bio je iz Bosne i pričao je kako je radio u fabrici koja je pravila toalet daske i da su imali mnogo posla. Učinilo mi se da je to dobar proizvod, i počeo sam da ga pravim. Sledeći korak sledio je prirodno – nameštaj za kupatila.

Nova poslovna staza „Baneta“ bila je utrta. Ali poslovni tobogan nakon uspona ima i sklisku stranu.

– Više od 70% naše proizvodnje kupila je jedna firma iz Podgorice. A onda je režim Slobodana Miloševića zabranio izvoz u Crnu Goru iz nekog političkog razloga i ja ostanem bez najboljeg kupca – priča Branko Vaci.

Međutim, od sredine devedesetih počinje da razvija svoju prepoznatljivu liniju nameštaja za kupatila, a ubrzo u dizajniranju, kreiranju i proizvodnji osvaja i kuhinjski prostor. Tragajući za materijalom koji će pružiti više u obradi počinje da uvozi i obrađuje „kerok“ materijal koji se spaja na molekularnom nivou tako da se sve ivice i sastavci stapaju i postaju nevidljivi.

Osim bolje izdržljivosti i otpornosti, naročito u radnim prostorima kakav su kuhinje ili javni prostori sa velikom fluktuacijom ljudi, materijal ima i lumino efekat, odnosno menja svetlost i boju koju reflektuje. Idealan materijal za poigravanja u opremanju velikih javnih prostora. Upravo je sklopio ugovor za prerađivanje materijala „hajmaks“ koji ima još bolje karakteristike.

– Naše preduzeće je pola proizvodno a pola trgovinsko, a ja želim da proizvodnja bude pretežna delatnost. Verujem u proizvodnju, ona je spas za ovu državu ali nama treba i više podrške. Mi ne možemo odmah da se takmičimo sa stranim firmama koje od godišnje proizvodnje mogu odmah da kupe nove mašine, jer mi za te mašine radimo godinama.

U preduzeću „Bane“ pravljenje nameštaja za kupatila, obradu i dizajniranje materijala „kerok“ i pravljenje nameštaja za kuhinje smatraju svojim osnovnim proizvodnim područjima. Branko Vaci objašnjava da se orijentišu na industrijsku proizvodnju, ali rade i po zahtevima kupca. Upravo to izlaženje u susret kupcu, sposobnost da ostvare smele zamisli, doneli su mu neke od najboljih poslova.

– Po zamisli arhitekte Mihajla Jurića, sa kojim nastavljamo saradnju, za poslovnicu Telenora u Knez Mihailovoj u Beogradu trebalo je napraviti 60 metara dug pult iz jednog dela. Uslovi su bili rigorozni, ali kada je i pre roka posao završen, stigle su ponude i iz MTS-a i VIP-a. Usledili su poslovi u hotelima na crnogorskom primorju, nabraja Vaci.

Namerava da svoje proizvode proširi i na područje Slovenije, pa možda i Austrije i Engleske.

– Oko polovine naše proizvodnje već sada ide u izvoz, i konstatujemo da moramo da povećamo izvoz jer na tržištu Srbije kupovna moć je mala, a ugrožavaju nas i „majstori iz garaže“ odnosno rad na crno, kaže Vaci čija firma zapošljava 33 radnika.

Na razgovor za „Ekonometar“ Branko Vaci stigao je nakon desetak dana neprestanog putovanja po Srbiji, i ma koliko to bilo naporno, to je kaže jedini način da se uspostavi dobra prodajna mreža.

– Mi ne pravimo robu koja se sama prodaje, moramo da se izborimo sa konkurencijom i besparicom i zbog toga je neophodno da se neguju kontakti sa klijentima, sa kupcima, sa trgovinskom mrežom, objašnjava Vaci.

Zahvaljujući tome, kaže, danas u gotovo svakom gradu ima poznanika kojem može da se obrati u svakom trenutku. Inače, svoje klijente i prijatelje je već „upozorio“ da ih čeka na obeležavanju 50 godina preduzeća. Očekuje da će u deci imati nastavljače, ćerka Marija je dizajner enterijera i već radi u „Banetu“, srednja ćerka Antonija je manekenka ali Branko veruje da će svoje znanje iz psihologije upotrebiti u porodičnom preduzeću, a najmlađi sin Ivan je student druge godine arhitekture.

Saradnja sa „Kolpom“

Od 2002. do 2012. godine „Bane“ je bio ekskluzivni zastupnik slovenačkog proizvođača opreme za kupatila „Kolpa“.

– Sva vrata su mi bila otvorena, širio sam mrežu u Srbiji, i moram priznati da su me dobronamerni upozorili da je trebalo bolje da se zaštitim ugovorom. Čim sam proširio njihovu mrežu trgovina i pomogao im u otvaranju fabrike u Zrenjaninu, zaključili su da mogu i bez mene da posluju na tržištu Srbije, priča Branko Vaci.

Teško do majstora

Na konkurs za menadžera u „Bane“ je stiglo 130 molbi, ali kada traže majstora za obradu drveta – ne mogu da nađu ni jednog stručnjaka. Iz stručnih škola stižu učenici koji nemaju dovoljno znanja, pa je Branko Vaci odlučio da radije obučava nekog ko možda nema odgovarajuću stručnu školu, ali pokazuje interes za drvo.

Autor: Katarina Ivanović

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista „Ekonometar“. Poziv na pretplatu www.nirapress.com)

Pročitajte takođe

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća Međunarodna …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *