Parižanka gaji maline pod Golijom

Parižanka gaji maline pod Golijom Sanja Simić Larson se školovala u Americi,

clomid dosagedosage for meshashringi onlinecialis discounthttp://cialis7pharmacy-online.com/catalog/Erectile_Dysfunction/Himcolin.htmhttp://cialis7pharmacy-online.com/http://pharmacy-online-7days.com/dosage-for-trandate-online.phphttp://pharmacy-online-7days.com/clomid on cycle

živi u Parizu, a u selu Gokčanici kod Kraljeva proizvodi maline za evropsko tržište Pored maline planira i veće zasade Borovnice, kupine i ribizle: imanje u Gokčanici Gokčanica kod Kraljeva – Nisu meštani planinskog sela Gokčanice, ispod Golije a na sredokraći puta između Kraljeva i Raške, bili baš poverljivi kada je Sanja Simić Larson, pre tri godine, došla u njihovo selo da kupi veće posede zemljišta zarad uzgoja jagodičastog voća. Gde će, govorili su, „ova dama iz Pariza da ore, kopa, sadi i bere, i to ovde među nama gorštacima i vukovima. Nema od toga ništa…“ Ali, sada kad sa njenih njiva u Francusku i Nemačku svakog dana odlazi po 2,5 tona svežih malina, sve je više onih koji joj pri susretu „podižu kapu“, traže posao, nude kooperaciju… baner1 Poseduje ona ovde, tj. njena firma sa sedištem u Beogradu „Pjurberi“, koja posluje u okviru „Pjurberi frui ruž“ iz Pariza, već 13,5 hektara zemlje. Uglavnom su ti posedi pod malinom, a jedan deo je iskorišćen za sadnju sadnica borovnice i bele i crvene ribizle. – Najpre smo kupili 5,5 hektara zemlje i tu, pre dve godine, zasadili oko 80.000 sadnica maline. Reč je o „devojačkoj“ zemlji koja nikada nije orana i zasejavana, a sertifikovane sadnice su iz Francuske. Sve smo od početka radili uz tesnu saradnju sa stručnjacima beogradskog Poljoprivrednog fakulteta i evo dobili smo 16 tona maline po hektaru, a ovde se, uz prilično zastarelu tehnologiju uzgoja, u proseku dobija deset tona po hektaru. Sada smo na još osam hektara zasadili oko 70.000 sadnica. Naša orijentacija je uzgoj jagodičastog voća i plasman, ali ne zamrznutog već svežeg voća na tržište Evrope. I, u tome težimo da budemo lider ovde u Srbiji i šire, a pored maline planiramo i veće zasade borovnice, kupine i ribizle. Takođe, i sadnjom druge sorte malina nameravamo da produžimo sezonu, da one sazrevaju i beru se najmanje deset nedelja umesto četiri – objašnjava nam Sanja Simić Larson. Sanju u ovaj kraj nisu dovele ni rodbinske veze, ni nostalgija za rodnim krajem već biznis. Ona je rođena Beograđanka, ali je sa 17 godina iz Dvanaeste beogradske gimnazije, prema programu razmene učenika, otišla u Ameriku. Tamo je stekla i univerzitetske diplome iz oblasti ekonomije i finansija. Radila je najpre investicione programe za nekoliko poznatih banaka i bavila se prodajom akcija na berzama, da bi se u Njujorku zaposlila u francuskoj Sosijete ženeral banci, na mestu direktora sektora za razvoj programa obrazovanja kadrova za oblast Severne Amerike. Sanja Simić Larson Često je putovala u Pariz, u centralu banke i tu upoznala budućeg supruga Andersa Larsona. Ta ljubav krunisana je brakom 2007. godine, pa je Sanja ubrzo postala majka. Dobili su najpre kćerku a posle godinu dana i sina. I, prekinula je poslovnu karijeru… – Moja deca nisu pila mleko iz prodavnice, nisu se hranila kupovnom hranom… Sve sam im kuvala i bila im posvećena. Karijeru sam nastavila posle tri, četiri godine, kada su nam deca malo poodrasla – kaže Sanja. Krenula je opet sa poslom u Sosijete ženeral banci, ali je uzgred razmišljala i o sopstvenom biznisu, analizirala je često proizvodne potencijale i tržišta tranzicionih ekonomija, zaključivši da je u Srbiji najbolje ulagati u poljoprivredu. Zato je pre pet godina osnovala firmu u Parizu za uzgoj i plasman jagodičastog voća, zatim i organizacioni deo te firme u Beogradu. I, evo je sa poslom u brdima Gokčanice… Želimo i da kooperiramo sa drugima koji imaju zasade najmanje oko tridesetak ari, ali pod našim tehnološkim uslovima. Tako možemo da oživimo ovo i susedna sela u ovom kraju. Moram reći i da sam naišla na veliku pomoć, najpre geometra Dragiše Petrovića, pa načelnika Raškog okruga Nebojše Simovića, gradonačelnika Kraljeva Tomislava Ilića i načelnika odeljenja za vanredne situacije Radojice Kočovića. Sva ta papirologija, uz njihovu pomoć ide dobro, ali bih tome dodala i činjenicu da naši zakoni za ovu vrstu investiranja još nisu modernizovani, uprošćeni… Plašim se da bi neko ko nije iz Srbije izgubio strpljenje – upozorava Sanja Simić Larson. Miroljub Dugalić objavljeno: 26.06.2015.

Pročitajte takođe

Digitalno Preduzetništvo

Objavljeni besplatni materijali za učenje programiranja u osnovnim školama

Objavljeni besplatni materijali za učenje programiranja u osnovnim školama U susret uvođenju Informatike i računarstva …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *