Beograđanka Slavica Orelj se već duži niz godina bavi proizvodnjom sadnog materijala, to jest retkih biljaka koje uzgaja bez pesticida. Međutim, kako prenose Priče sa dušom, od nedavno ona razvija još jedan posao. U svom zelenom raju, čiji je jedan deo na Zvezdari, a drugi u Slancima ona se bavi proizvodnjom paste, odnosno rezanaca od bundeve, koji se dobijaju od isečenih i osušenih traka bele pečenke. Taj proizvod je Slavica prva donela na srpsko tržište, a kako ističe, za njega će se tek čuti u našoj zemlji, ali i u Evropi.

Za ideju da pravi pastu od sušenih traka bundeve Slavica Orelj je lane od fondacije Trag dobila jednu od tri donacije za inovativne poslovne ideje zasnovane na principima održivog razvoja u okviru nacionalnog Foruma za zelene ideje. Kako tvrdi, to joj je značajno pomoglo da nabavi mašine, specijalne sušilice i opremu neophodnu za posao. 

Oreljeva objašnjava da se ideja o tom proizvodu javila po rođenju unuke, o čijoj su ishrani ona i ćerka počele da vode računa. Gledajući šta je na tržištu zdravije i bolje, kupovale su hranu bez konzervanasa sa akcentom na bundevu i njene prednosti. Tada je Slavica bundevu počela da proučava i, uvidevši da je ima gotovo svuda, zapitala se zašto bi plaćala te skupe proizvode, kad može unuci nešto od toga da napravi i sama. Istražujući, ona je saznala da bundeva prirodno ne sadrži gluten, te da je neverovatno zdrava i dobra za decu.Kvalitet paste od bundeve dokazan i u laboratoriji

Za masovniju proizvodnju, kako napominje Slavica, trebalo je nabaviti odgovarajuće mašine i opremu. Premda su cene onih u Italiji bile astronomske, pokušala je kod domaćih majstora, ali su joj oni tražili mnogo novca, a pri tome nisu znali kako da naprave ono što joj je potrebno. 

Oreljova kaže da je uz nekoliko eksera i sa jednim nožem sama krenula u ovaj poduhvat i proizvela prvu pastu dodajući da je posle šest minuta kuvanja sušena bundeva izgledala kao klasične testenine, ali bila znatno ukusnija i zdravija. 

Zbog svog blago slatkog ukusa, pasta od bundeve je odmah zainteresovala profesionalne kuvare, Slavičine poznanike, a oni su pastu isprobali u slanim i slatkim kombinacijama. Zatim je svoj proizvod Slavica odnela na analizu. Rok trajanja paste od bundeve je, kako ona tvrdi, oko godinu dana, ali s tim da proizvod mora da bude spakovan u kesice od prirodnog materijala, tj. od celuloze.
Pravljenje paste od bundeve nije lak posao

Slavičinim brendom nazvanim „pompon“ najbliži članovi porodice i prijatelji bili su fascinirani. Međutim, okolina je s vremenom shvatala da tu ima mnogo posla i da, iako deluje slatko i simpatično, to nije nimalo lak preduzetnički poduhvat. Iako je proizvod vizuelno veoma atraktivan, na njemu mora prilično da se radi. Za kilogram sušene bundeve potrebno je 25-30 kg sveže. Seme može da se proda kao nus proizvod, a pulpa i kora se koristi kao đubrivo.

Slavica podseća na to da je bundeva puna vitamina i minerala, pa su joj zbog toga neophodni kvalitetna zemlja i odličan kompost. Ova preduzetnica se sada sprema za jesenju sezonu, odnosno tromesečni period u kojem će biti bundeve. Sve što je proizvela lane po planu je i prodala. Kaže da je u vreme kada nije bila spremna za velike porudžbine, dobijala zahteve iz Nemačke, ali da zbog količine posla nije mogla da prihvati. Ona dodaje da nigde ne žuri, zato što je svesna svog kvaliteta i novih, zelenih ideja.

Inače, Oreljeva je i proizvođač sadnog materijala, odnosno neobičnog i retkog bilja koje se gaji bez pesticida. Pošto smatra da je svet otišao predaleko sa pesticidima i da se gubi kvalitet u odnosu na kvantitet, odlučila je da se vrati autohtonim sortama u izumiranju i medonosnim biljkama, a za sebe kaže da je veliki ljubitelj i poštovalac prirode.

Treba koristiti iskustvo predaka

Slavica kaže da je oduvek smatrala da treba da učimo od naših starih, da se podsetimo kako su oni živeli i da iskoristimo njihovo iskustvo i filozofiju življenja. Tu je, kako naglašava, našla odgovor na pitanje kako da bundeva traje duže od tri meseca, zato što su ljudi ranije sušenjem tokom cele godine čuvali onu hranu koju su imali sezonski. Tako je odlučila da osuši bundevu, jer kada se skuva sirovo, to povrće se pretvara u kašu. Isprobala je više načina, zatim pretražila po internetu i saznala da u jednom hrvatskom selu postoji festival Dani buče (bundeve), a tamošnji proizvođači svoju zelenu bundevu seku na trake i suše prirodnim putem, na suncu.