Pet važnih izmena za paušalce – Limit više neće za sve biti 6 miliona?
Izvor: Blic

Preciziranje poslova s pravom na paušal, prilagođavanje godišnjeg limita od 6 miliona dinara prema delatnostima i automatizacija izrada rešenja Poreske uprave o visini poreza i doprinosa, kako bi se smanjila subjektivna procena poreskog inspektora, nova su rešenja izmene sistema paušalnog oporezivanja, piše Blic. Ovo su samo neke od izmena koje će država uskoro razmatrati na predlog Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED).

U Srbiji prema podacima Poreske uprave trenutno ima 116.769 paušalaca. Posmatrano po delatnostima, najviše je paušalaca taksista (12.458), zatim slede pravni poslovi (10.028), frizeri (7.436), programeri (6.820) i konsultanti (5.357). Paušalci najčešće biraju da im sedište njihovih preduzetničkih radnji bude u Novom Sadu, zatim slede beogradske opštine Zvezdara, Novi Beograd, Zemun, Čukarica, Palilula, Voždovac, Stari grad i Vračar, kao i grad Kragujevac.

Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) pripremila je i prosledila predloge, a koje se odnose na izmenu sistema paušalnog oporezivanja. Ovo su ključni predlozi za unapređenje, na kojima će se kako je to potvrdio Branislav Nedimović, predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije i ministar poljoprivrede, raditi u drugoj polovini godine.

1. Automatizovati odlučivanje o tome ko može da bude paušalac

Precizirati koje šifre delatnosti ostvaruju pravo na paušalno oporezivanje i razviti veb aplikaciju koja bi omogućila automatsku proveru da li je delatnost paušalno oporeziva i na osnovu zadatih parametara obračunavala iznos poreza i doprinosa koji će preduzetnik plaćati u godini osnivanja.

2. Limit od šest miliona dinara prilagoditi prema delatnostima

Razmisliti da li sve delatnosti koje trenutno imaju pravo da budu paušalci, treba i dalje da imaju to pravo, kao i da li postojeći limit od šest miliona treba prilagođavati prema delatnostima. Ograničiti da paušalac ne može više od 80% prihoda da ostvaruje od jednog klijenta kako bi se izbegla situacija da umesto zapošljavanja radnika, poslodavci angažuju paušalce. Razmisliti da li je potrebno sniziti limit od 150.000 dinara dnevno za podizanje gotovine.

3. Automatizacija izrada rešenja, kako bi se smanjila subjektivna procena poreskog inspektora

Automatizovati izradu rešenja Poreske uprave o visini poreza i doprinosa kako bi se smanjila subjektivna procena poreskog inspektora. Za polaznu osnovicu uzimati prosečnu zaradu za prvih šest meseci u prethodnoj godini, zatim precizirati koja šifra delatnosti potpada u koju paušalnu grupu. Takođe potrebno je revidirati da li su svi postojeći elementi za utvrđivanje visine poreza iz Uredbe potrebni.

Za one elemente za utvrđivanje visine paušalnog poreza koji su izraženi u rasponima, precizirati intervale sa obrazloženjem koji interval važi u kojim uslovima. Razmisliti da se prilikom obračuna polazne osnovice za obračun poreza uzme u obzir i prosečna zarada u delatnosti za koju se paušalac opredeli. Omogućiti automatizaciju generisanja i dostavljanja rešenja, elektronskim putem.

4. Uplata dažbina na jedan račun, pa onda preraspodela

Uplata poreza i doprinosa se vrši u celokupnom iznosu na jedan račun, a da se zatim vrši njihova raspodela između Poreske uprave, PFZO i PIO fonda.

Uvezati sistem APR-a i Poreske uprave tako da se prilikom podnošenja zahteva za registraciju u APR, dostave i podaci koje Poreska uprava traži u poreskoj prijavi (razlozi zbog kojih nije u mogućnosti da vodi poslovne knjige, površina poslovnog prostora, broj radnika itd.), sa mogućnošću naknadnog unošenja nedostajućih podataka (banka i broj tekućeg računa).

Po pitanju ostvarenja prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje, omogućiti da se uverenja o statusu poreskih obaveza mogu generisati elektronskim putem, kao i da se upis staža za paušalce vrši na godišnjem nivou. Ono što je takođe važno jeste i da prijava na zdravstveno osiguranje može u potpunosti da se vrši elektronskim putem, kao i da se sistem RFZO uveže sa APR-om zbog razmene podataka koje RFZO traži, a APR već poseduje.

5. Poresko rasterećenje za prvu godinu poslovanja

U slučaju da preduzetnici mesečno prihoduju do 200 EUR, kada je reč o freelancerima (ili mini poslovima), osloboditi ih u potpunosti plaćanja doprinosa i poreza u prvoj godini poslovanja ili dok ne premaše taj iznos.