„Piši propalo“ za firme koje nisu na mreži – Ko ne uloži u digitalizaciju nestaje sa tržišta

„Piši propalo“ za firme koje nisu na mreži – Ko ne uloži u digitalizaciju nestaje sa tržišta
| Izvor: Novosti

Firma koja se na vreme ne digitalizuje rizikuje opstanak na tržištu. Ovo je suština odgovora koje su, na pitanje Novosti da li kompanija danas može da preživi bez digitalizacije, dali čelni ljudi IT kompanija i banaka.

– Digitalizacija je dovela do velikog fenomena: stariji ljudi više ne uče mlađe, nego mladi uče nas starije kako ćemo živeti i u kom pravcu se kreće svet – kaže prvi čovek kompanije Vip mobile Dejan Turk.

Ukoliko se firma za nekoliko godina ne digitalizuje, neko će u njoj da ugasi svetlo. Digitalizacija nije samo ulaganje u infrastrukturu u IT, u računare, platforme i softver, već, pre svega, investicija u ljude koji razumeju šta je to digitalizacija i žive taj novi, digitalni tempo života. Jer, samo ti ljudi će moći u firmama da uvode promene koje će onda dovesti i do uspeha.

I Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, smatra da bez digitalizacije firma može da preživi, ali ne zadugo.

– U prevodu: najveću šansu da opstane posle četvrte industrijske revolucije ima onaj koji što pre uđe u proces digitalizacije – navodi Carić, dodajući da to u slučaju banaka znači uvođenje elektronskih servisa poput e-bankinga, m-bankinga (pristup računu preko mobilnog telefona), ali i virtuelizaciju svih usluga koje pružaju.

Predsednik grupacije New Frontier Branislav Vujović pojašnjava da je dobra i loša strana digitalne transorfmacije u tome što pokriva sve grane industrije, ali se ne dešava istovremenuo u svim segmentima.

– Ako se firme u Srbiji ne digitalizuju, neće odmah propasti – navodi Vujović.

– Uzmimo primer kompanije Air Serbia. Da nije izašla sa onlajn prodajom karata, sigurno bi imala gubitke u poslovanju.

foto: everything possible/shutterstock.com Vujović objašnjava da je problem u tome što ljudi misle da postoje prečice i brzi koraci kojima mogu da savladaju proces digitalne transformacije.

– A prvo i osnovno je nešto drugo: treba da razmisle šta treba da urade da bi povećali promet i profit svoje kompanije – ističe Vujović.

– Digitalizacija znači prilagođavanje svog poslovnog modela onlajn ekonomiji. Ona mora postepeno da se uvodi. Lako ćete da pokrijete troškove ako imate ideju i znate kako ćete da zaradite novac. To je lepša strana medalje. Suštinski problem je što mnogi počinju od IT a ne od poslovnog modela kojim bi zaradili novac. Klijent je uvek u centru i moramo njemu da se prilagodimo.

I Branislav Vujović i Slavko Carić, kao primer šta nepravovremeno prilagođavanje digitalnoj transformaciji može da učini firmi, navode slučaj kompanije Kodak.

– Kodak je 1998. godine bila jedna od najjačih američkih kompanija, sa 100.000 zaposlenih, 30 mlrd USDlara prometa, fenomenalnom perspektivom – navodi Carić.

– U međuvremenu, Kodak je propao, a Instagram, koji ima 40 zaposlenih, sad ima tržišnu kapitalizaciju koja je veća od njihovog godišnjeg profita. Eto šta je uradila jedna mala digitalna kompanija u odnosu na jednu veliku korporaciju koja nije na vreme shvatila da treba da se promeni.

Sistem da mladi ostanu

– Ukoliko ne napravite sistem gde mladi ljudi žele da ostanu, sve ostalo je smešno, besmisleno – rekao je ambasador Kanade u Srbiji Filip Pinington na upravo održanom Kopaonik biznis forumu, gde se, pored aktuelnih ekonomsko-političkih tema, raspravljalo i o digitalizaciji, ubrzanom rastu firmi, inovacijama u digitalnoj eri…

Njegova definicija ekonomije kakvu Srbija treba da izgradi pobrala je najviše aplauza prisutne publike na ovogodišnjem Forumu.

Učenje kroz iskustvo

– Firma mora da razume svoje potrošače, to je veoma važno. A to se ne radi na osnovu marketinških istraživanja – objašnjava Dejan Turk.

– Potrošači, pogotovo oni u životnoj dobi od 20 godina koje mi ne razumemo, žive u svom svetu. Lično imam mentorski program, sarađujem sa jednim mladim čovekom s kojim jednom mesečno sednem i on mi objasni šta on radi i kuda ide taj svet. I tako ja učim. Ne iz istraživanja, već iz iskustva – kaže Turk.

Pročitajte takođe

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike Veće grada Niša donelo je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *