Poslodavci izneli svoje uslove za veći minimalac – Traži se rasterećenje privrede, manji porezi i ukidanje parafiskalnih nameta

Poslodavci izneli svoje uslove za veći minimalac – Traži se rasterećenje privrede, manji porezi i ukidanje parafiskalnih nameta
| Izvor: Danas

Minimalna zarada bi od 1. januara sledeće godine mogla biti povećana na 140 dinara, najavio je nedavno doskorašnji premijer, a sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Pre samo mesec dana prethodno povećanje minimalca sa 121 na 130 dinara po radnom satu, izazvalo je prilično oštru diskusiju između preduzetnika i sindikata, pošto su neki poslodavci izrazili stav da će veći minimalci dovesti do veće nezaposlenosti.

Ranka Savić, predsednica ASNS-a, ističe da je svaka najava povećanja minimalne zarade dobra, ali da nije dobro to što je premijer preuzeo na sebe zadatak da određuje minimalac pošto je to posao Socijalno-ekonomskog saveta.

– Minimalna zarada bi trebalo da bude posledica dijaloga na Socioekonomskom savetu, gde bi se utvrdilo kolika je inflacija, koliko su porasli troškovi života, potrošačka korpa… Ovako deluje lepo povećanje od 10 dinara po satu, ali to je već dobrim delom obezvređeno višim troškovima života – napominje Savić dodajući da je u Srbiji takva situacija da ni minimalac od 200 dinara po satu ne bi suštinski popravio životni standard.

S druge strane, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca u Socioekonomskom savetu, kaže da oni očekuju da do 15. septembra, kako zakon propisuje, Vlada i sindikati izađu sa predlogom povećanja minimalne zarade od 1. januara sledeće godine.

– Videćemo predloge, kakva je situacija i onda ćemo u zavisnosti od toga doneti odluku. Svaki put kada je bilo povećanja, to je vezivano za privredni rast ili rast cena. Svakako da ćemo prihvatiti da se minimalna zarada uskladi sa inflacijom da ne bi bio obezvređen, ali nećemo prihvatiti neko nasumično povećanje. Takođe, ako se najavljuje povećanje minimalne zarade i plata u javnom sektoru, mi ćemo tražiti i neke olakšice za privredu. Tražićemo smanjenje opterećenja na plate, parafiskalnih nameta, ujednačavanje cena komunalnih usluga – poručuje Atanacković.

foto: Family Business/shutterstock.com U Srbiji oko 350.000 ljudi prima minimalac, a prema rečima Vučića oko 30.000 njih radi u javnom sektoru. Posle povećanja minimalca na 140 dinara njihove plate bi trebalo da porastu za 9-10%.

Prema rečima Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu, rast minimalne zarade ima efekat na povećanje prihoda u budžetu, ali destimulativno deluje na najugroženije i na zaposlene i na poslodavce koji nemaju odakle da isplate tu veću platu.

– Bilo bi najbolje da se smanji opterećenje minimalnih zarada. Onda bi poslodavci imali manje troškove, a zaposleni veće plate. Međutim, tada država kratkoročno gubi prihode. O tome se dugo priča, ali se upravo iz tog razloga ne rešava, mada moraće jednom, ako se namerava povećanje formalne zaposlenosti – objašnjava Arandarenko, dodajući da je Srbija među zemljama u Evropi sa najvećim poreskim klinom (odnosom poreza i doprinosa na ukupne troškove rada koje čine neto plata i svi porezi i doprinosi koji se isplaćuju i na teret zaposlenog i na teret poslodavca) sa 36%, što nas čini društvom sa veoma malom progresivnošću poreskog sistema.

Pročitajte takođe

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike Veće grada Niša donelo je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *