Primena novih propisa o privrednim društvima od 1. oktobra – Šta je problem sa pečatom?

U Srbiji često važi pravilo da ono što piše na papiru, ne važi u praksi. Privrednici tako mogu čuti pitanje „a gde je pečat“, iako bi trebalo da su oni otišli u istoriju. Novim izmenama Zakona o privrednim društvima, koje treba da počnu sa primenom 1. oktobra, kako saznaje eKapija, pokušaće da to spreči.

Direktor tima za IT i preduzetništvo u Kabinetu predsednice Vlade Srbije Nenad Paunović objašnjava da je dosad nastajao problem, jer se drugim zakonskim odredbama propisuje korišćenje pečata.

– Novim izmenama zakona ove odredbe iz drugih propisa biće izmeštene. Naime, u nacrtu se taksativno navode članovi drugih zakona koji više ne važe – objasnio je on na radnom doručku Slovenačkog poslovnog kluba.

Paunović je podsetio da je prvi prioritet vlade digitalizacija i da država radi na tome putem obrazovanja, jer nedostaju kadrovi, finansijski podsticaji i promene regulative odnosno okvira poslovanja. Prema njegovom mišljenju, najznačajnija je upravo promena regulative.

– Naša ideja je da Srbija postane dobro mesto za vođenje globalnih digitalnih biznisa, a ne kao dosad da domaći preduzetnici osnivaju firme u drugim državama. Neke stvari smo već obavili. Prošle godine je doneto rešenje da faktura više ne mora da ima potpis i pečat, promenjen je zakon o deviznom poslovanju, „relaksiran“ uvoz prototipova i komponenti koji imaju neki wifi i komunikacioni deo, doneta su inovativna platna rešenja…- dodaje naš sagovornik.

IT pravnik Žarko Ptiček kaže za eKapiju da zakon ne donosi mnogo novina i da nije primetio da su predviđene kaznene odredbe. Naš sagovornik podseća da još Zakon o privrednim društvima, koji je počeo da se primenjuje 1. februara 2012. godine, nalaže ukidanje pečata.

– Društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano – navodi se u jednom članu ovog zakona.

– Pozivajući se na ovaj član, ja sam 2014. godine registrovao svoju firmu Ptiček bez pečata u APR-u – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da problem nastaje zato što se ne poštuje zakon, nego podzakonski akti.

– Najčešće se pozivaju na član 60. Pravilnika o poštanskim uslugama, koji propisuje upotrebu pečata. To je suludo, jer imate zakon, a pozivate se na podzakonski akt – dodaje Ptiček.

Naš sagovornik kaže da se zakon primenjuje selektivno, jer „kad dobijete račune za stan od javnih preduzeća na njima nema pečata“.

– Oni se onda pozivaju da su velike kompanije, a zakon treba da bude isti za sve i male i velike – smatra Ptiček.

On takođe podseća da je NBS usvojila izmene podzakonskih akata iz oblasti platnog prometa i tako precizirala odredbe koje se odnose na neobaveznost upotrebe pečata privrednih subjekata. Tada je saopšteno da banke ne mogu odbiti pružanje platnih usluga samo zbog toga što klijent u svom poslovanju s bankom ne želi da koristi pečat. Naš sagovornik podseća da su se neke banke protivile ovoj odluci.

Da li će se istorija ponoviti ili će pečat otići u istoriju, videćemo 1. oktobra.