Privatizacija Niške televizije pred Ustavnim sudom

Privatizacija Niške televizije pred Ustavnim sudom

Aleksandar Živadinović, jedan od ponuđača na aukciji za kupovinu Niške televizije (NTV), organizovane u oktobru 2015, podneo je žalbu Ustavnom sudu zbog negativne odluke Ministarstva privrede na njegov prigovor o regularnosti privatizacije tog medija.

Živadinović, koji ocenjuje da je privatizacija NTV bila diskriminatorska i nezakonita, najavljuje da će se u slučaju da odluka Ustavnog suda bude negativna, obratiti Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu.

On je podneo ustavnu žalbu zbog „povrede ustavnog prava na pravično suđenje“, a protiv rešenja Ministarstva privrede kojim je odbijen kao neosnovan njegov prigovor na validnost podataka iz prijave konzorcijuma koji je kupio NTV, i koji čine Narodne novine i fizičko lice Slađana Ostojić. U ustavnoj žalbi se navodi da je Ministarstvo napravilo propust jer je ocenjivalo jedino da li je Agencija za privatizaciju u postupku privatizacije NTV poštovala zakonsku proceduru, a nije proveravalo izjavu direktora Narodnih novina Vidosava Radomirovića da taj medij „nije u potpunosti ili delimično finansiran iz javnih prihoda“.

Vidosav Radomirović je za pojedine medije negirao bilo kakve neregularnosti u postupku privatizacije NTV. On je ocenio da sve te uplate budžetskog novca Narodnim novinama „ne predstavljaju finansiranje iz javnih prihoda“ jer one nisu budžetski korisnik. Prema njegovim rečima, ova medijska kuća je ta sredstva „zaradila“ jer je za njih „pružala usluge u okviru svoje delatnosti“. Narodne su privatizovane 2006. godine.

Članovi porodice Radomirović osim Narodnih novina, te preko njih NTV-a, u Nišu poseduju i Televiziju Belami, Radio Belami i internet portal Belami, a na jugu Srbije, prema dostupnim informacijama, i TV Sokobanja, zaječarski dnevnik Timok i pirotski nedeljnik Sloboda. Drugi član Konzorcijuma za kupovinu NTV-a, Slađana Ostojić, obavlja funkciju direktorke Televizije Zona plus.

Pre obraćanja Ustavnom sudu, Živadinovićeve tužbe i zahteve odbili su Upravni sud i Vrhovni kasacioni sud. Oba suda stala su na stanovište da sredstva koja su Narodne novine dobijale iz budžeta, kako su naveli, ne predstavljaju finansiranje iz javnih prihoda, kao i da Ministarstvo privrede „nije bilo dužno da proverava validnost, tačnost i istinitost podnetih izjava i ostale dokumentacije“.

Ministarstvo kulture i informisanja je u svom mišljenju ocenilo da izdavači medija koji dobijaju sredstva iz budžeta po osnovu konkursa za sufinansiranje javnog interesa u medijima „mogu biti kupci u postupku privatizacije, pod uslovom da nisu osnovani od strane Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave“.

Pročitajte takođe

Kako da sami sebi uplaćujete doprinose za penziju

Kako da sami sebi uplaćujete doprinose za penziju Građani koji sticajem okolnosti imaju prekid u …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *