Proizvodnja meda u Srbiji ima budućnost – Ključ opstanka u udruživanju pčelara
| Izvor: RTV

Proizvodnja meda u Srbiji je poslednjih godina intenzivirana. Iako je izvozno orijentisana, isplativa i perspektivna još uvek je nedovoljno iskorišćena razvojna šansa. Ova godina je bila odlična za većinu pčelara pa kažu da kada bi svaka bila takva, za pčelastvo ne bi bilo zime.

Dušan Nićetić, mladi pčelar, apsolvent ekonomije, veruje da će mu između poziva ekonomiste i pčelara, kako stvari sada stoje, pčelarstvo biti profesija.
baner1
Nićetić rodom iz Suseka, ceo život je okružen pčelama i kaže da su one njega izabrale. Pored toga što potiče iz pčelarske porodice, i u seoskoj školi jedna od izbornih aktivnosti bila mu je upravo pčelarstvo. Sada, kao budući ekonomista, kojeg nekoliko ispita deli od diplome, smatra da je sa 200 košnica, koliko ih ima, proizvodnja isplativa. Ipak, za sladak život od proizvodnje meda potrebni su sigurna cena, plasman i veća podrška države.

– U današnje vreme kad nam je sve malo i kada nam je porebno više stvari da bi opstali i 200 košnica je malo. To je prekretnica, ili će da se ide na više ili će se ugasiti. Jer na 200 pčelinjih društava mi imamo taman toliko da normalno funkcionišemo. Ukoliko se desi loša godina i da moram da isfinansiram celu godinu to je jako veliki trošak što ne može da se uradi bez dodatnih sredstava. Pčele su način života, a ne samo posao kojim se bavimo – navodi Nićetić.

Ovaj mladi pčelar, prosečno proizvede 12 tona meda godišnje. Pravi livadski, bagremov, lipov i suncokretov med. Zna se da o ukusima ne vredi raspravljati, ali on kaže da mu je najlepši livadski, jer ima posebnu voćnu aromu karakterističnu za taj kraj. Po koja tegla meda ostane za poznanike dok ostalo raspoda na veliko.

– Cena na veliko u proseku je od 3,3 EUR. Ne mogu da kažem da nisam zadovoljan, cena je korektna. Nije ona po kojoj kupci plaćaju u marketu, dosta je niža, ali je proizvodnja isplativa po toj ceni – kaže Nićetić.

foto: xuanhuongho/shutterstock.com Kada je godina dobra, kao ova, opet ima problema jer je veliku količinu meda teško prodati. Šansa za sigurniji plasman i tržište je udruživanje.

– Treba da se ugledamo na pčele, kako one funkcionišu tako bismo trebali i mi. Po proračunima pčeli je potrebno 200 godina da bi sama postigla nešto i sakupila kilogram meda. Tako i mi pojedinci. Bitno je udruživanje. Kao pojedinac mi smo manje zanimljivi. Danas ljudi imaju veliki problem sa plasmanom meda. Nemaju kome da plasiraju med, a otkupljivači su svoje kapacitete popunili. Oni odrede sumu, odnosno količinu i nakon toga stavljaju rampu na otkup. Da bismo to sprečili moramo se udružiti i izaći sa nekom ozbiljnijom količinom kako bismo i sami to mogli plasirati – kaže Nićetić.

Pčelarstvo se brzo uči, pa ovaj mladi proizvođač savetuje sve koji imaju želju, volju, ali i nešto novca za početak, da počnu da se bave proizvodnjom meda jer veruje da je to grana koja ima prosperitet, a med je velika izvozna šansa Srbije.

Inače, polovina godišnje proizvodnje od oko 6.000 tona odlazi na inostrano tržište. Najviše put Nemačke, Italije i Norveške.