Proizvodnja smilja u Srbiji – posao od kojeg se ne dobijaju bore
Izvor: Biznis&Finansije

Novica Šutić, vlasnik preduzeća „Sanicula“, razvio je uspešan posao tamo gde drugi nisu prepoznali šansu: na zemljištu koje je lošeg kvaliteta za uzgoj većine ovdašnjih kultura i sa biljkom do nedavno atipičnom za ovo područje. Sada od te biljke pravi jedno od najskupljih etarskih ulja na svetu, izvozi ga na američko i evopsko tržište i, za razliku od ratara koji protestuju, smatra da mu novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu otvara nove poslovne šanse.
Preduzeće „Sanicula“ pre tri godine je na pašnjacima između Paraćina i Boljevca počelo da proizvodi za Srbiju vrlo atipičnu biljku – smilje. Smilje, inače, raste u krajevima s mediteranskom klimom, na zemljištu koje ima dosta krečnjaka i na ovim prostorima nicalo je uglavnom u Dalmaciji, objašnjava vlasnik preduzeća Novica Šutić. Međutim, s promenom klime, uslovi koji su pogodni za njen uzgoj sve više postaju karakteristični za region centralne Srbije. Šutić, koji se bavi lekovitim biljem već 15 godina, istovremeno je uočio da na svetskom tržištu raste tražnja za etarskim uljem koje se pravi od ove biljke.

Stoga je rešio da počne da je uzgaja u Srbiji, i to vrstu Helichrysum italicum.

– Pre nego što smo odlučili gde ćemo saditi, radili smo ispitivanje na raznim tipovima zemljišta, od aluvijalnih do karbonatnih. Zaključili smo da je karbonatno zemljište najpogodnije, jer sadrži dosta krečnjaka koji pomaže razvoju ove biljke i uglavnom se nalazi na terenima sličnim onima u Dalmaciji, na kojima raste samoniklo smilje.

Takvo zemljište je, istovremeno, nepogodno za uzgoj većine kultura tipičnih za ovo podneblje, pa je, shodno tome, kategorizovano kao lošijeg kvaliteta i većina primarnih poljoprivrednih proizvođača ga slabo koristi.

Rezultati ispitivanja pokazali su da ovdašnja proizvodnja po kvalitetu može da parira smilju koje se uzgaja u meditaranskim zemljama, uključujući i Korziku koja je posebno poznata upravo po ovoj kulturi. Takvi rezultati i ugled koji je Šutić prethodno stekao baveći se lekovitim biljem, doveli su mu „pred vrata“ velike klijente iz sveta.

„Besmrtna“ i isplativa

Destilacijom ove biljke koja sadrži visok procenat kolagena pa je, zato, Francuzi nazivaju „immortelle“ („besmrtna“), dobija se jedno od najskupljih etarskih ulja na svetu, koje se već vekovima upotrebljava za uklanjanje bora, ožiljaka, strija i modrica. U narodnoj medicini koristila se i kao lek protiv bronhitisa i kašlja, kao sedativ, za smanjenje krvnog pritiska i holesterola, za sprečavanje nastanka ugrušaka i za druge namene.

„Sanicula“ prodaje etarsko ulje koje proizvodi od ove biljke. Ono se dobija u destilatorima koje je Šutić sam osmislio i napravio, i to tako što se u velikom kotlu proizvodi vodena para, koja ulazi u lonac sa smiljem i povlači ulje sa sobom (kao na fotografiji). Zatim, kada se vodena para ohladi, na površinu vode isplivava ulje.

Kada čujete da se po hektaru u početnom periodu proizvodnje, kada su prinosi manji, dobija od tri do pet tona smilja, što daje samo pet do sedam litara ulja, ovaj posao ne deluje preterano isplativ. Ali kada saznate da se po berbi jednog hektara može zaraditi najmanje 7.500 evra i da se, vremenom, prinos može povećati na do 10 tona po hektaru – onda je računica mnogo privlačnija. Eterično ulje dobijeno od ove biljke, inače, prodaje se i po ceni od 1.800 evra po kilogramu na malo, ali Šutić se odlučio za velike klijente kojima nudi nižu cenu jer kupuju na tone ovog proizvoda.

„Sanicula“ za sada ima 106 hektara zasađenih smiljem i još oko 44 hektara zasađena drugim lekovitim biljem. Po Šutićevim saznanjima njegova kompanija je pojedinačno najveći uzgajivač ove kulture u regionu i ako zadrži ovaj tempo sadnje do 2018. ili 2020. godine, očekuje proizvodnju od 10 tona ulja godišnje.

Što se proizvede, to se izveze

S obzirom na činjenicu da je pionir u ovom biznisu, Šutić još ne može da da tačnu procenu koliki će biti životni vek ove biljke u Srbiji. „Trebalo bi da traje između 10 i 15 godina, ali potrebno je nešto manje od decenije da bi se taj period preciznije utvrdio“, objašnjava sagovornik B&F-a.

Bez obzira na prognozu o dugovečnosti ove biljke, ona se već posle treće godine uzgoja može isplatiti. Ali treba imati u vidu, upozorava Šutić, da ulaganja u proizvodnju smilja nisu mala.

– Početna ulaganja kreću se od tri do pet hiljada evra po hektaru. U prvoj godini uspete da pokrijete neke elementarne troškove, a novac povratite i počnete da zarađujete u trećoj. Naravno, sve ovo važi samo za one koji znaju šta i kako treba da rade. Mi, sada, imamo veliku proizvodnju i u celom procesu, od branja do destilacije, angažujemo 300 do 500 ljudi, zato što je u pitanju organski proizvod koji se bere ručno. U ovom trenutku imamo 12 zaposlenih koji su odlično obučeni za desetilaciju smilja i mislim da u ostatku Srbije, trenutno, ne možete okupiti toliki broj stručnjaka za ovu delatnost. Dakle, sav uspeh dugujemo dobro uigranom i posvećenom timu – kaže Šutić.

Konačan proizvod „Sanicula“ prodaje velikim kupcima sa američkog i evropskog tržišta, koji dalje snabdevaju kozmetičke kuće, parfimerije i druge kupce u ovoj industriji i naplaćuju ga, uglavnom, dvosturko više. U Srbiji imaju veoma malo klijenata, pretežno salone za masažu, mada i među njima ima onih koji radije kupuju jefitnija, hemijski spravljena ulja.

Kada se izveze, ovo eterično ulje može se koristiti kao složeno jedinjenje, ili se od njega mogu praviti „čistije“ supstance koje se koriste u daljoj proizvodnji prirodnih proizvoda.

– Mi ovde nemamo tehnologiju za ekstrakciju čistih supstanci iz eteričnih ulja, koje bi se dalje mogle upotrebljavati u proizvodnji kozmetike, farmaceutskih ili prehrambenih proizvoda. Ali naši kupci imaju – kaže Šutić i objašnjava da se u EU od devedesetih godina prošlog veka ne mogu dobiti određene oznake kvaliteta ako se ne proizvodi iz čistih supstanci. „Najbolji primer za to su sintetička i prirodna menta. Jedna se dobija hemijski, a druga iz nane. Samo ona koja je dobijena iz nane, može se označiti kao prirodni proizvod. Zato, primera radi, nekim žvakama začinjenim prirodnom mentom, koje kupite u zemljama Unije, ukus traje po nekoliko sati, a žvake i bombone koje se u Srbiji proizvode od sintetičke mente gube ukus vrlo brzo“.

Novi zakon, nove poslovne šanse

Zbog velike potražnje Novica Šutić planira da širi svoju proizvodnju. Uočio je gde u Srbiji postoji odgovarajuće zemljište za uzgoj smilja, ali do sada ga je u širenju poslovanja kočila legislativa.

– Mnogi ratari kritikuju novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu, ali iz mog ugla on donosi prilike za razvoj u novim oblastima poljoprivrede. Naime, nama se 50 hektara zasada nalazi na državnom zemljištu, a ostatak na privatnom. Odgovara nam saradnja sa državom jer ona poseduje najveće parcele, a kada zamljište kupujemo ili iznajmljujemo od privatnih lica – mnogo vremena i energije potrošimu na njegovo spajanje i registraciju, od prenosa vlasništva pa sve do ubeležavanja u katastar. I to su, uglavnom, male parcele, pa celu proceduru treba ponavljati više puta. S obzirom da zemlju koja nama odgovara drugi ne žele, ne bi trebalo da u budućnosti imamo problema oko njenog korišćenja – smatra Šutić.

Osim toga, dodaje, stari zakon je dozvoljavao korišćenje zemlje na tri godine, što njegovom poslu ne odgovara, budući da je godinu dana potrebno samo za pripremu zemljišta za sađenje. „Stari zakon“, ističe Šutić, „nije prepoznavao dugogodišnje zasade lekovitog bilja. Novim zakonom će biti omogućeni uslovi da se razvijaju i uzgajivači biljnih vrsta koje nisu toliko česte u domaćoj proizvodnji. Jasno mi je da takve izmene ne odgovaraju proizvođačima žita i kukuruza, ali objektivno, vinogradari, voćari i proizvođači lekovitog bilja imaju mnogo veće prinose na daleko siromašnijem zemljištu. Ljude sa takvim rezultatima treba motivisati da još više investiraju i koriste sve potencijale zemlje“.