Radnici u Srbiji prosečno dnevno rade 2-3 sata prekovremeno – Kazne poslodavcima za kršenje zakonskih odredbi i do 1,5 miliona dinara

Radnici u Srbiji prosečno dnevno rade 2-3 sata prekovremeno – Kazne poslodavcima za kršenje zakonskih odredbi i do 1,5 miliona dinara
Izvor: Blic

Većina radnika u Srbiji u proseku dnevno radi 2-3 sata prekovremeno i za to najčešće nisu plaćeni. Prekovremeni rad češći je u privatnom sektoru, ali pritužbe radnika na adrese sindikata sve više stižu i iz državne uprave i javnih preduzeća.

– Postala je praksa da se na poslu ostaje, u proseku, od jednog do tri sata duže, i to se uslovljava ostankom na poslu uopšte. Radnici to prihvataju i rade bez nadoknade, jer je novi Zakon o radu omogućio da budu otpušteni bez većih poteškoća – priča Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

Radnici najviše prekovremeno rade u ugostiteljstvu, građevini, metalskom kompleksu, trgovini, hotelijerstvu, turizmu, građevini, putarskim preduzećima… Takođe, navodi Savić, prekovremenog rada ima i u državnoj upravi.

– U trgovinama, na primer, radnicima na ime prekovremenog rada daju slobodne dane. Međutim, u praksi, zaposleni ih retko realizuju, jer zbog obima posla nadređeni ne mogu da ih odobre – priča Savić.

ASNS je, prema njenim rečima, imao i pritužbe iz pojedinih ministartava da je u njima praksa takva da „zaposleni moraju da budu na poslu dok je i ministar na poslu“ i da se to ne vodi kao prekovremeni, već redovan rad.

Nedeljno najduže osam sati nedeljno

Zakon predviđa da tokom jedne radne nedelje broj prekovremenih radnih sati može da bude najviše 8, odnosno najviše 416 sati godišnje. Utvrđeno je i da sat prekovremenog rada košta 26% od osnovice, sa mogućnošću da to bude i više, ako poslodavac tako odluči. Isto toliko košta i noćni rad, dok se rad praznikom obračunava sa 110% od osnovice.

Zakonske odredbe o prekovremenom radu malo ko od poslodavaca poštuje, navodi Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

– Retka su predzeća koja daju 26% na ime prekovremenog rada. Međutim, imamo slučajeve pojedinih privatnih preduzeća koja poštuju zakon, pa radnicima isplaćuju recimo 30% od plate, na ime prekovremenog rada. Međutim, to nije čest slučaj – priča Vuković.

Kako objašnjava, radni sati se retko prikazuju kao prekovremeni i uglavnom se ne plaćaju. Kaže i da se poslodavci snalaze na razne načine, svesni da su radnici radili duže, pa im govore da ne smeju da prikažu prekovremene sate, ali da će im na ime toga dati neku stimulaciju.

foto: Andrea Slatter/shutterstock.com Preraspodela radnih sati – eksploatacija

– Radnik godišnje može da radi 2.080 sati, odnosno oko 174 sata mesečno. Međutim, poslodavac to radno vreme može da preraspodeli, tako da se 5-6 meseci radi više, a onda ostatak godine manje. Najčešće se to u praksi ne dogodi, pa ljudi rade više tokom cele godine, što je eksploatacija. U strahu od gubitka posla, zaposleni na to pristaju – kaže Vuković.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da su iskustva inspektora rada različita.

– Tokom prošle godine bilo je slučajeva gde su inspektori rada utvrdili da prekovremeni rad nije organizovan u skladu sa zakonom, te su podnošeni zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka protiv poslodavaca – kažu u ministarstvu.

Kako navode, inspektori su u 2016. godini doneli ukupno 201 rešenje za otklanjanje nepravilnosti u vezi sa radnim vremenom, noćnim i prekovremenim radom. Najviše ih je doneto u oblasti trgovine na veliko i malo, proizvodnji prehrambenih proizvoda, u oblasti smeštaja i ishrane…

U ovom ministarstvu ne raspolažu podacima o visini isplaćenog iznosa na ime prekovremenog rada. Takve podatke nemaju ni Zavod za statistiku, ni Ministarstva finansija i državne uprave, ni fakulteti, kao ni pojedina udruženja koja se bave oblašću rada.

Kazne za prekovremeni rad

Ukoliko na zahtev poslodavca zaposleni rade prekovremeno duže od 8 sati nedeljno, zakon predviđa kaznu od 600.000 do 1,5 miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice, i od 30.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 200.000 do 400.000 dinara za poslodavca koji je privatni preduzetnik.

Pročitajte takođe

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike Veće grada Niša donelo je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *