Recept za uspeh – Kako su domaći bogataši zaradili svoj prvi milion?
| Izvor: Blic

Poput svetskih milijardera i srpski biznismeni došli su do svog prvog miliona radeći ponekad i ne previše perspektivne poslove. Nekima je trebala godina, a nekima decenija…
Petar Matijević: Uvek sam imao viziju šta želim

„Srpski kralj mesa“, a odskoro i „hrvatski kralj njiva“, čovek je koji je svoj poslovni uspeh stvarao u tri države, SFRJ, Hrvatskoj i Srbiji. Do imperije zvane Industrija mesa „Matijević“ stigao je preko trgovine na malo i ugostiteljstva i na tim poslovima je i zaradio svoj prvi milion.

– Počeo sam sa trgovinom, otvorio prvo jednu prodavnicu, pa su nikle i druge. Novac zarađen iz trgovine uložio sam u ugostiteljstvo i u Zagrebu otvorio tri restorana. Početak rata poremetio je moje planove i 1991. rasprodajem imovinu i dolazim u Novi Sad, gde počinjem od nule i ulažem u industriju mesa i poljoprivredu. Da bi uspeo, čovek mora da ima viziju. Još kao dečak sam čuvajući dve svinje razmišljao o tome kako bi bilo da ih imam sto. Sigurno bi mi bilo bolje nego s ove dve, mislio sam tada, pa tako i sada – kaže Matijević za „Blic“.

Đorđe Momirović: Trebalo mi je 10 godina…

Vlasnik modne kuće „Mona“ u vode privatnog biznisa krenuo je sa suprugom Nadom davne 1989, i to ulaganjem u tekstilnu proizvodnju. Od male porodične manufakture danas su izrasli u prepoznatljiv brend u modnoj industriji, ali i u hotelijerstvu i turizmu. Za razliku od drugih, Momirović kaže da je svoj prvi milion zaradio tek posle deset godina.

– Ne znam tačan datum kada sam zaradio prvi milion, ali znam da je to bilo posle deset godina od prvog uloženog dinara u stvaranje naše kompanije „Mone“. To znam zato što sam tada kupio prvi novi automobil da častim sebe i porodicu. Možda je to nekom čudno jer se na ovim prostorima preko noći postaje milioner, ali naša filozofija je bila da trajemo i da se širimo i zato smo novac koji smo zarađivali stalno ulagali. Zbog toga sam danas ponosan jer smo napravili sistem koji se pored proizvodnje bavi i uslugama. Naša druga ljubav je sada i hotelijerstvo i u taj deo našeg sistema su uključena naša deca – kaže za „Blic“ Momirović.

Miroljub Aleksić: Prvi novac zaradio sam na berzi

Miroljub Aleksić Vlasnik „Alco Group“, pod čijom kapom se nalazi na desetine uspešnih kompanija, prvi milion zaradio je trgujući na berzi. On je, naime, nakon odlaska iz PKB-a 1989. otvorio firmu „Aleksić Company“. Počeo je da trguje na berzi koja je bila tek u povoju. Trgovao je hartijama od vrednosti, na otkupu i eskontu menica na teritoriji cele bivše Jugoslavije.
– Imao sam dobre kontakte i poznanstva odranije, kao i njihovo poverenje da plasiram njihova sredstva. Firme i ljudi su mi davali i po 200 miliona maraka da bih plasirao njihova sredstva. I sarađivao sam sa firmama iz celog regiona. Od tog posla sam u prvih godinu dana zaradio poslovnu zgradu u Požeškoj ulici u Beogradu. A to je bilo ne milion već četiri miliona tadašnjih maraka – kaže za „Blic“ Aleksić.

Nakon toga je osnovao „Alco banku“, koju je 2007. prodao belgijskoj KBC banci. Kasnije, iz stečaja kupuje poznatu fabriku „Pionir“, „Hisar“, „Koštanu“, „Jugotehnu“…

Osim moralnih i etičkih vrednosti, talenta i znanja postoji još jedan važan uslov za uspeh, kaže Aleksić.

– Morate da imate cilj! Amerikanci kažu: „Ako sanjaš milion, onda ćeš imati milion, ako ga ne sanjaš, nećeš ga ni zaraditi jer ćeš se zadovoljiti sa daleko manje“ – ističe on.

Milan Popović: Sudbonosni susret u taksiju

Poslovni uspeh vlasnika „Amalko grupe“ započeo je susretom sa sinom suvlasnika firme „Marc Rich“, kog je vozio taksijem. Posle nešto više od godinu i po dana učenja posla kod trgovca čelikom i ugljem iz Švajcarske Vlaste Savića, vratio se u Rusiju i nakon šest meseci upornog zvanja čoveka iz „Marc Rich“, dobio je posao.

– Posle dve godine rada u „Marc Rich“ postao sam svestan koliko doprinosim firmi. Vodio sam evidenciju svih ugovora i najbolji su bili oni iz SSSR-a. Tražio sam od mog neposrednog šefa bonus od milion dolara. Dali su mi 250.000 dolara. I rekao sam da odlazim iz firme jer sam već imao drugu ponudu. Posle pet minuta me je, međutim, nazvao Mark Rič lično i rekao mi da dođem sutradan u Cug da razgovaramo. Dao mi je tih milion dolara – ispričao je Popović ranije u intervjuu za „Blic“.

Andrej Jovanović: Stručnjaci vode do uspeha

Prvi čovek kompanije „Moji brendovi“ bio je osnivač kompanije „Marbo“. Kako je jednom ispričao, ideja za „marbo čips“ rođena je 1994. godine u Atini. Celu priču pokrenuo je sa prijateljem iz detinstva Bojanom Marjanovićem.

– Već sam imao dvoje dece, koja su svaki dan donosila kući iz zabavišta velike kese grickalica, i krenuo sam da razmišljam principom „zašto ne bismo mogli ovo da pravimo kod nas“. Krenuli smo kao biciklom na mesec. Ništa nismo znali o tome – ispričao je jednom prilikom.

On je govorio kako su pronalazili najbolje tehnologe i kako su postepeno razvijali posao, kako su putem iz Novog Sada ka Iloku, koji je vozio samo vojnike na ratište, išli da renoviraju napuštenu fabriku kada niko nije verovao da mogu nešto da naprave. Nakon toga, „Marbo“ je u narednih nekoliko godina postao lider u „snacks“ industriji u zemlji, a 2008. „Marbo“ je prodat „Pepsiju“ za 200 miliona evra.

Danas je generalni direktor holding kompanije „Moji brendovi“, koja ujedinjuje „Imlek“, „Bambi“ i „Knjaz Miloš“.

Filip Cepter: Počeo od šerpi i lonaca

Filip Cepter (foto: YouTube) Vlasnik „Zepter International“ počeo je osamdesetih kada su on i njegova supruga Madlena napustili Beograd i otišli da rade u Austriju. Prelomni trenutak je bio kada je samo posle dva meseca u firmi dobio otkaz, nakon čega su on i Madlena u Lincu počeli kao akviziteri da prodaju nemačko posuđe AMC. Pola godine kasnije, Filip Cepter, tada još Milan Janković, bio je jedan od direktora te kompanije.
Posle pet uspešnih godina u AMC-u, Filip i Madlena su počeli da razmišljaju o osnivanju svoje firme za spoljnu trgovinu, koju bi nazvali „Cepter“.

– Kad smo zaradili 100.000, rekao sam sebi da bismo mogli da zaradimo i milion – ispričao je u jednom od intervijua Cepter. Početkom 1985. godine konstruisao je poklopac za posuđe i prijavio svoj izum kao „cepter posuđe“. Godinu dana kasnije, on i supruga su formirali kompaniju „Zepter International“ i u nju uložili 20.000 maraka. Za samo za tri godine, Cepterovi su zaradili svoj prvi milion. Prvu fabriku šerpi i lonaca otvorili su u Italiji 1990.

Miroslav Mišković: Milionče od eksporta i importa

Vlasnik „Delta holdinga“ radio je nekada u „Jugobanci“ i „Trajalu“, nakon čega odlazi u Hemijsku industriju „Župa“, gde posle tri godine postaje izvršni direktor kompanije. Na toj poziciji ostao je do 1990. godine, kada ga u Vladu poziva Slobodan Milošević. Nakon kratkog izleta u politici i šest meseci na potpredsedničkom mestu u Vladi, odlučuje da osnuje svoju firmu, uvozno-izvozno preduzeće „Delta M“.

Kontakti koje je tokom rada u „Župi“ uspostavio sa Slovenijom pomogli su mu da razvije svoj eksport-import biznis na kojem je i zaradio, kako je govorio, prvi milion maraka. Ubrzo potom osniva Delta banku (prodata Banci Intesa 2004), koja postaje značajan deo „Delta holding korporacije“ koja se bavi agrobiznisom, distribucijom, razvojem imovine, osiguranjem i dr. Iako Mišković o svojim poslovima retko priča u javnosti, jednom prilikom je rekao da je ovaj novac više zaradio „na tuđu glupost, nego na sopstvenu pamet“.

Miodrag Kostić: Prvi biznis kukuruzne pahuljice

Vlasnik „MK grupe“ je nedavno otkrio da je prvi milion zaradio 1988, ali da je imao novca još kao student.

– Igrao sam fudbal, a bavio sam se i proizvodnjom kukuruznih pahuljica. Tada sam zarađivao oko 10.000 maraka mesečno. Diplomirao sam informacione tehnologije 1983. Privatni biznis je uvek bio sumnjiv, pa i tada. Tako mi je na vrata 1986. godine prvi put pokucala policija jer nisu znali odakle mi „mercedes“ C klase. Videli su da radim pošteno, a za dve godine sam bio milioner – ispričao je Kostić.

Ovaj uspešni srpski privrednik upošljava 7.000 radnika, a državi plaća samo na osnovu poreza 90 mil EUR godišnje.

– U Ukrajini imam 30.000 hektara zemlje, a u Srbiji 33.000 hektara. Danas kompanija ima šest, a uskoro će kupiti još pet hotela, u Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Imamo i AIK banku, koja je najveća privatna banka u državi.

Poručujem mladima da moraju da imaju ideju, novac se lako nalazi ako ima ideje
On poručuje mladima da zaborave na javni sektor.

– Treba da se okrenete sami sebi jer ako imate ideju, kreativnost i znanje, novac se lako nalazi. Treba da pratite tehnologije, digitalizaciju svih sfera života. Oni koji pomoću tih tehnologija budu brži i jeftiniji od ostalih, biće pobednici.

Svetski milijarderi

Bil Gejts (foto: Twitter/BillGates) Bil Gejts
Davne 1980. Bil Gejts napušta Harvard i pokušava da se sa svojom malom kompanijom „Majkrosoft“ probije na tržište računara. Tada je usledila njegova šansa – ugovor sa IBM-om. IBM je želeo da napravi jeftini računar, a na Gejtsu je bilo da obezbedi operativni sistem.

Šeldon Adelson

Prodavao je novine, rentirao aparate za sokove i slatkiše, hotelima je prodavao setove za higijenu zuba, prodavao je sprej za odmrzavanje, organizovao čarter ture i trgovao kompjuterima (prvi milion). Onda je počeo da vodi kockarnice, da gradi hotele, pokreće časopise i zaradio prvu milijardu.

Lari Pejdž

Pre 2002. „Google“ skoro da nije imao profit. Sve dok osnivači „Google“-a Leri Pejdž i Sergej Brin nisu čuli za sajt Goto.com, koji je osnovao biznismen Bil Gros. Na njegovom sajtu kompanije su plaćale da se njihove veb-stranice pojavljuju u vrhu pretrage prema ključnim rečima. Koristeći njegovu ideju, Pejdž i Brin su napravili AdWord Select – i „Gugl“ je počeo da zarađuje novac.

Ričard Brenson

Počeo je sa prodajom božićnih jelki, izdavao je studentske novine, prodavao muzičke ploče (slao ih je poštom po porudžbini). Zatim je otvorio prodavnicu ploča, pa muzički studio i tu je zaradio prvi milion. Nakon toga, preuzeo je gej klub, počeo da preuređuje krovove zgrada u bašte, da distribuira filmove i video-igrice i otvorio svoju avio-kompaniju (prva milijarda). Nastavio je sa proizvodnjom prezervativa. Zatim je počeo da izdaje knjige, da prodaje venčanice i proizvodi garderobu, kozmetiku, otvorio je lanac fitnes klubova, pružao taksi usluge motorima, trgovao automobilima. Nakon toga, otvorio je banku krvi, pokrenuo iPad magazin i svemirski turizam. Medijima je poznat kao vlasnik „Virgine Group“ sa 400 kompanija.

Mark Kjuban

Počeo je sa prodajom kesa za đubre. Zatim se bavio lančanim porukama (poruke koje zahtevaju odgovor). Bio je instruktor disko-plesa, pa je vodio pab. Onda je otvorio firmu za kompjuterski konsalting i zaradio prvi milion. Ušao je u internet biznis (emitovanje emisija, sajtovi, radio) i zaradio prvu milijardu. Počeo je da kupuje sportske klubove, a poznat je kao vlasnik košarkaškog kluba Dalas Meveriks.