„Ružno pače“ upecalo kupce iz čitavog sveta – Čačanski vobleri pretvaraju svakog ribolovca u majstora
| Izvor: eKapija

Nema marketinškog stručnjaka koji će propustiti da kaže koliko je izbor upečatljivog imena bitan za uspeh brenda, niti da naglasi da se taj uspeh najbolje ogleda u tome ime brenda postane sinonim za sam proizvod. Za potvrdu toga ne moramo ići daleko u svet, dovoljno je otići do Čačka. Tamo, naime, već više od 30 godina posluje jedan upravo takav brend – kod nas poznat kao „Ružno pače“, za svet „Ugly Duckling“.

Priča o ovom čačanskom proizvođaču ribolovačkog pribora, tačnije varalica, počinje početkom 80-tih godina prošlog veka kada se u sklopu tadašnjeg „Grafoprometa“ razvija projekat i počinje prva serijska proizvodnja veštačkih mamaca za sportski ribolov.

Čuveni i najpoznatiji čačanski ribolovac Aleksandar Aco Veselinović, u to vreme sin generalnog direktora „Grafoprometa“ Konstantina Koče Veselinovića, imao je retko prepoznatljiv talenat za pravljenje varalica.

Vreme je prolazilo, a mlađi Veselinović je pravio tako uspešno lovne voblere (wobbler) da su to svi ribari na reci Moravi primetili. Jednom znatiželjnom ribolovcu, koji je bio istrajan da dobije odgovor na šta tako „hvata“ ribu rekao je – „na ružno pače“.

Od tog vremena ostalo je ime „ružno pače“, koje je danas sinonim za svaki uspešno napravljen vobler na ovim prostorima. Takav talenat Koča Veselinović je prepoznao i pozvao tim stručnih ljudi da ispitaju tržište i mogućnosti za serijsku proizvodnju voblera.

Kada su stigli pozitivni rezultati, formiran je pogon „Ružno pače“ u okviru „Grafoprometa“ u kom je Aca Veselinović postao konstruktor, primljeni su prvi radnici i pokrenuta proizvodnja…

Danas, „Ugly Duckling“ proizvodi 34 modela varalica u 43 boje, a godišnja proizvodnja iznosi između 40.000 i 60.000 komada.

Gotovo čitava proizvodnja, nešto više od 93%, namenjena je za izvoz. Do sada su se proizvodi sa oznakom „Ugly Duckling“ našli u više od 40 zemalja širom sveta i to na svim kontinentima. Najveći broj varalica izvozi se u Nemačku i Italiju, odnosno zapadni deo EU.
Objašnjavajući dugogodišnji uspeh te kompanije, njen direktor Samir Sofović kaže da je osnovni adut kvalitet, tj. lovnost koju imaju njihovi vobleri. Dodaje i da je veliki hendikep to što firma nema dovoljno sredstva da investira u marketing i svoj dokazan kvalitet predstavi široj populaciji i tako dobije priliku da poveća svoje kapacitete.

– Poslednjih godina se pojavio veliki broj stranih i domaćih proizvođača koji nude u svom program varalice – voblere, ali naša prodaja na globalnom tržištu se nije smanjila – naglašava Sofović.

On kaže da su „rezultati postignuti ranijih godina postavili obavezu da uvek možemo više i bolje da radimo i poslujemo. Prethodna 2015. godina donela nam je investicije u proizvodnju, ali i obavezala nas da istim putem nastavimo ako želimo da budemo među najboljima, gde nam je zaista i mesto“.

Planovi kompanije za naredni period baziraju se na zaključivanju ugovora sa novim distributerima za neke zemlje sa kojima još nemaju poslovni odnos, čime bi prodali godišnje kapacitete i time obezbedili nesmetano poslovanje i budućnost firme.

Inače, „Ugly Duckling“ ima 6 stalno zaposlenih radnika, dok ih u sezoni ima i više od 10.
Kada je u pitanju sama proizvodnja, u kompaniji kažu da se gotovo 95% voblera pravi od drveta i to južnoameričke balze i južnoafričke sambe. Svega 5% varalica pravi se od visokokvalitetne plastike namenjenih za kapitalne ulove soma.

Najveći deo posla u proizvodnji ovih varalica je ručni rad, a sve počinje time što se varalice rade iz dve identične polovine drveta koje se potapaju u specijalan rastvor posle čega se posebnim alatima termo presovanjem dovode u željeni oblik. Ovaj postupak u potpunosti isključuje problem nekih proizvođača da su im varalice dobre dok „ne popiju vodu“.

– Ima mnogo primera gde su ribolovci pronalazili svoje ili tuđe izgubljene voblere „Ugly Duckling“ koji su proveli u vodi i po više godina i nesmetano nastavljali da pecaju sa njima sa istim svojstvima kao i prvog dana kada su izvađeni iz kutije – kaže Sofović.

Gotove polovine zatim idu na lepljenje i između njih se prethodno ubacuje odgovarajuće otežanje i žica koja preuzima na sebe sva opterećenja koja nastaju tokom ribolova. Posle popunjavanja eventualnih neravnina na telu, vobleri idu na sledeći nivo zaštite, posebnim lakom koji se izvodi u 8 slojeva.

Sledi „ulepšavanje“ kada vobleri dobijaju svoj pravi izgled. U zavisnosti od željenog dekora neki se prvo štampaju, kasnije ručno doteruju, dok se drugi kompletno ručno farbaju do najmanjeg detalja. Ponovno se lakiraju u dva sloja da se zaštiti boja i voblerima se lepi kljun, a zatim se „naoružavaju“ udicama.

Tek tada su spremni za najvažniju operaciju – probanje i štelovanje. Svaki od njih se ručno testira i šteluje da bi imao savršenu vibraciju koju sve grabljivice tako dobro raspoznaju. Ovaj deo procesa proizvodnje usporava proizvodnju i onemogućuje izradu većih serija.

– Iako možda na papiru ceo proces i ne izgleda mnogo komplikovan, svaki put kada se na strunu okači „Ugly Duckling“ vobler, treba znati da je u to utkano mnogo znanja, truda, ljubavi i želje da se napravi vrhunski mamac koji će svakog učiniti majstorom ribolova – kaže Sofović.

Popularnost koji njihove varalice imaju među pecarošima, pored kvaliteta, on objašnjava time što su mnogim ribolovcima prvi ulovi bili upravo na „ružno pače“.

Danas postoji veliki broj proizvođača voblera, ali nema tog ribolovca koji nema u svojoj kolekciji bar poneko „ružno pače“, kaže Sofović i dodaje da, iako nemaju podatke kolika je najveća riba ulovljena na „ružno pače“, nema te ribe koja se nije upecala na neki od njihovih mamaca.