S plaćanjem privatnim preduzećima najviše kasne lokalne institucije – Policija firmama duguje 78 miliona dinara

S plaćanjem privatnim preduzećima najviše kasne lokalne institucije – Policija firmama duguje 78 miliona dinara
| Izvor: Danas

Iako su sa oko 100 mil EUR neizmirenih obaveza, zdravstveni centri, bolnice i apoteke najveći dužnici sa spiska ustanova čiji je osnivač država ili lokalna samouprava, ni poverioci ostalih institucija ne prolaze bolje.

Verovatno je da su u najnepovoljnijem položaju oni koji su sa nekom od policijskih uprava imali komercijalne aranžmane, jer ukupne stavke koje se vode kao dug Ministarstva unutrašnjih poslova, dostižu 78 miliona dinara, pri čemu su beogradska i novosadska uprava, sa 17,7 odnosno 11,7 miliona dinara u vrhu liste. I ustanove koje vodi Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, od centara za socijalni rad, domova za nezbrinutu decu i gerontoloških centara, kasne sa uplatom po fakturama ukupno „teškim“ 35 miliona dinara.

Kada su u pitanju lokalne samouprave, od ukupno 34,4 miliona neizmirenih obaveza, čak 31 milion se odnosi na obaveze koje imaju škole. Ubedljivo najveći dužnik iz te kategorije je opština Smederevska Palanka, čije su obrazovne ustanove nakupile 3,5 miliona dinara duga, a sama uprava i ustanove koje finansira još 1,9 miliona.

Ovi podaci odnose se samo na državu, fondove i lokalne samouprave, ali kada se u zbir dodaju i javna preduzeća, onda priča postaje ozbiljnija. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže u razgovoru za Danas da su dugovanja privatnom sektoru, prema procenama s kraja prošle godine, iznosila oko 290 mil EUR. Ali, naglašava da je vrlo teško dobiti zbirne ili uporedne podatke, jer se oni vode na više mesta i prema različitim klasifikacijama, pa se prava slika samo nazire.

– Kada je u martu 2013. donet zakon o rokovima plaćanja, bilo je napora da se dugovanja prema privredi smanje i u prvoj godini je to i učinjeno. Ali, vrlo brzo se sve vratilo na staro, posebno na lokalnom nivou plaćanja. To je postalo izraženo u izbornim godinama, a sada je već svaka izborna. Tada gradski i opštinski čelnici, stvarajući privid kako se u lokalu mnogo radi da bi građanima bilo bolje, ugovaraju mnoštvo infrastrukturnih radova, koje plaćaju 60 ili 70% cene dok traje kampanja, ali potom ostaje deo dugova koje firme samo kroz višegodišnje sporove mogu da naplate – objašnjava Rajić.

On tvrdi i da Ministarstvo finansija nema dobre zakonske poluge da utiče na lokalne vlasti kako bi njihovi planovi bili realniji.

– Moguće je predvideti koliki priliv će imati lokalni budžeti i koliko novca mogu da izdvoje za neki od projekata, kao i na koji iznos iz republičke kase mogu da računaju. Ali, to se obično ne uradi sa realnim parametrima, a ministarstvo nedovoljno kvalitetno vrši kontrolu, tako da se na kraju opštine zatrpaju neplaćenim računima, a firme koje ne uspevaju da izvuku svoj novac vrlo često završe u stečaju – zaključuje Rajić.

Pročitajte takođe

Delovi iz Srbije u mašinama švedskog Tetra Paka – Italijanski Promek pre 10 godina doneo prvu stranu investiciju Velikoj Plani

Delovi iz Srbije u mašinama švedskog Tetra Paka – Italijanski Promek pre 10 godina doneo …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *