Šansa za izvoz srpskog organskog vina – Novi zakon dozvoliće poljoprivrednicima proizvodnju i prodaju

Šansa za izvoz srpskog organskog vina – Novi zakon dozvoliće poljoprivrednicima proizvodnju i prodaju
| Izvor: RTS

Vinski sektor je među najuređenijim oblastima srpske poljoprivrede, rejonizacija je završena, a domaća vina koja dobiju oznaku geografskog porekla ulaze u evropski registar. To je kažu stručnjaci, izvozna šansa pre svega za proizvođače organskih vina i vina od starih, domaćih sorti grožđa.

Poljoprivrednicima će biti dozvoljeno da legalno proizvode i plasiraju vino, piše u nacrtu novog zakona o vinu čije se usvajanje očekuje do juna.

Pre pet godina, iz razonode, vinograd u kojem nema hemijskih sredstsva podigao je magistar ekonomije. Pošto je izračunao da na čistom vazduhu može da zaradi više nego u kancelariji, preselio se iz Zemuna u Zaklopaču.

Računica pokazuje da od jednog i po hektara pod „regentom“ i „panonijom“, može da dobije i 5.000 boca organskog vina. Sve što proizvede, odmah proda.

– I vi sad računajte – ako imate 10.000 boca, 10 EUR boca u veleprodaji – to je 100.000 EUR, 50% troškovi, to je 50.000 EUR godišnje. I neka svaka druga godina propadne, to je 25.000 EUR godišnje, znači 2.000 EUR mesečno a posla zaista nema mnogo – objašnjava vinogradar Branislav Anđelić.

Novi zakon o vinu dozvoliće poljoprivrednicima da se pored proizvodnje grožđa i vina bave i prodajom. Najpre, ako osnuju udruženje.

– Drugo je prodaja na kućnom pragu – to znači da fizička lica koja od sopstvenog grožđa proizvode vino ili neki drugi vinski proizvod, mogu da prometuju taj proizvod ukoliko su registrovani u lokalnoj turističkoj organizaciji za davanje usluga u ugostiteljstvu ili za seoski turizam – ističe Darko Jakšić iz Ministarstva poljoprivrede.

Raritetna vina sa malih porodičnih gazdinstava u Srbiji prepoznali su i proizvođači i kupci koji se vraćaju aromi autohtone tamjanike, prokupca, vranca, zaboravljenog drenka, jagode. Na tu kartu igra i sve više izvoznika.

– Poslednjih nekoliko godina trend je da domaći kupci piju sve više autohtone sorte vina, pogotovo tamjaniku i prokupac. Odnos prodatih stranih i domaćih vina je negde 80 naprema 20 u korist domaćih proizvođača vina, po zadnjoj statistici urađenoj za 2015. godinu. Mislim da će taj trend sve više da raste – kaže somelije Vladimir Vukošić.

Krilatica da su milioneri u vinarstvu pre ulaska u tu proizvodnju bili milijarderi, čini se ne stoji. Makar kada se radi o malim, modernim, porodičnim vinarijama.

Prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji je oko milion i po hektolitara. Deset odsto te količine izvezemo. Statistika pokazuje da se na obrt sredstava u vinarstvu čeka pet do sedam godina.

Pročitajte takođe

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike Veće grada Niša donelo je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *