Seoski turizam, šansa koju ne treba propustiti

Seoski turizam, šansa koju ne treba propustiti
| Izvor: RTS

Sve je više onih kojima je boravak u selima Srbije jedini način da odu na odmor. Ali ima i turista kojima nije presudna cena, već zanimljiva ponuda – srpska tradicionalna kuhinja iz ekološki čistih sredina, mogućnost da učestvuju u poljoprivrednim radovima, odu u lov ili ribolov. Tu su i izleti do kulturno-istorijskih spomenika i upoznavanje sa starim srpskim zanatima.

U resornom ministarstu tvrde da za sada većina stranih, ali i domaćih turista lepote naše zemlje koriste kao drugi kraći godišnji odmor od nekoliko dana.

U trsteničkom kraju osluškuju želje turista i zato je sve više etno sela. U domaćinstvu Zorana Rakezića gostima se nudi smestaj u vajatima.

– Muzej smo preuredili, pretvorili u staru srpsku kuću onako kako je nekad bilo pre 50, 100 godina, kako su živeli naši preci – kaže vlasnik etno kuće iz Trstenika Zoran Rakezić.

U selu Slavkovica, u podnožju planine Rajac, sačuvana su tradicionalna srpska dvorišta.

Dragana Ećimović iz Turističke agencija „Duga Beograd“ kaže da turisti mogu da spavaju na krevetima sa slamom, to je nešto što u zapadnom, razvijenom svetu ljudi u stalnoj trci za poslom i novcem ne mogu da vide.
baner1
U Sokobanji u pet sela cveta seoski turizam, a domaćini kažu turisti najviše vole kad počne berba lekovitog bilja.

– Svi se u zadnjih mesec dana interesuju za Bovansko jezero, prošle nedelje se interesovali za Vrčansko jezero, za selo Vrcar, gde je bas razvijen seoski turizam i selo Muzinac – rekao je Vojkan Nikodijević iz Turističke agencija „Soko info“.

Ima šta da se ponudi, ali do stranog gosta je teško doći. U Srbiji se samo dvadesetak turističkih agencija bavi dovođenjem turista iz inostranstva.

Privredni novinar lista Politika Mira Nikić kaže da što se tiče turizma u seoskim domaćinstvima, moramo da se osvrnemo na to da su cene apartmana 20 do 50 EUR, a vi u vrhunskom apartmanu na Sartiju na Halkidikiju možete da boravite za 100 EUR i da tu imate i more. Prema njenim rečima, na to moramo da obratimo pažnju.

Predsednik HORES-a Aleksandar Vasiljević kaže da razvoj seoskog turizma uslovljava razvoj infrastrukture prvenstveno saobraćajnice i puteva.

– Ono što bi još bilo dobro je da zajedno sa lokalnim samoupravama i preduzetnicima na lokalnom nivou razvijaju male smeštajne kapaciteti, male hotele, koji mogu da doprinesu daljem razvoju seoskog turizma – rekao je Vasiljević.

Zato je i raspisan konkurs za infrastrukturne projekte koji je otvoren do prvog septembra.

Lukrecija Đeri iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija očekuje da sva preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava podnesu kvalitetne projekte da bi ministarstvo moglo da opredeli finansijska sredstava za razvoj infrastrukture.

U planu je i edukacija vlasnika seoskih turističkih domaćinstava o tome – kako i na koji način da privuku novac iz predpristupnih fondova EU. Tu šansu ne bi trebalo propustiti, jer su sredstva za 2016. godine namenjena baš razvoju seoskog turizma.

Pročitajte takođe

Digitalno Preduzetništvo

Objavljeni besplatni materijali za učenje programiranja u osnovnim školama

Objavljeni besplatni materijali za učenje programiranja u osnovnim školama U susret uvođenju Informatike i računarstva …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *