nemacka auto industrija

SKF donosi nove tehnologije na srpsko tržište – Svetski lider u proizvodnji kotrljajućih ležajeva ima velika očekivanja od smederevske Železare

SKF donosi nove tehnologije na srpsko tržište – Svetski lider u proizvodnji kotrljajućih ležajeva ima velika očekivanja od smederevske Železare
| Izvor: eKapija

Gotovo da nema firme u Srbiji koja ne koristi naše ležajeve, kažu u kompaniji SKF. Baza klijenata je velika, malo njih radimo direktno – uglavnom kupce prve ugradnje, dok se gro posla obavlja kroz industrijsku distribuciju, preko 10 ovlašćenih distributera u Srbiji. Isporuke sa distributerskih stokova se vrše u roku od 24 časa.

Švedski SKF u Srbiji zapošljava 14 ljudi. Kompanija je svetski lider u proizvodnji kotrljajućih ležajeva po čemu su na tržištu prepoznatljivi još od osnivanja 1907, a u proizvodni asortiman su vremenom uvodili i ostalo što ide uz rotacionu opremu – zapitvke, maziva, sisteme podmazivanja, uređaje za ispitivanje ležajeva…

Nove tehnologije koje kompanija kontinuirano razvija donose i na tržište Srbije. Posebno važna komponenta u poslovanju su servisi – oprema i servisne usluge, odnosno provera stanja kotrljanih elemenata u mašinama kako bi se sprečili neplanirani zastoji, koji predstavljaju i najveći trošak u održavanju.

Predrag Jovanović, managing direktor SKF-a u Beogradu, kaže da je za ovo tržište posebno zanimljivo što su nekadašnji veliki potrošači ležajeva, kao što je bio 14. oktobar ili Zmaj, ugašeni, a da se poslednjih godina pojavio veliki broj malih firmi koje su narasle, imaju ozbiljnu proizvodnju i izvoze svuda u svetu. Njima je SKF velika podrška.

– Iz naše kancelarije imamo pristup svim SKF-ovim fabrikama, pa kada kupac traži neki ležaj u roku od pola sata dobija odgovor o raspoloživosti. Efikasni smo i imamo izuzetnu tehničku podršku, a naši inženjeri su na raspolaganju kupcima za bilo kakvu tehničku podršku – kaže Jovanović, ističući i logistiku kao još jednu prednost, budući da roba naručena zaključno sa ponedeljkom stiže u Beograd već za sedam dana iz centralnog skladište SKF- a u Belgiji, odakle se snabdevaju svi prodajni centri u Evropi.

Drugi segment rada SKF-a u Srbiji vezan je za auto-industriju, i to rezervne delove, gde imaju 6 distributera koji rade malo i veleprodaju – ležajeve točka, menjača i sl.

– Što više proizvodnih kapaciteta radi u Srbiji za nas je bolje, jer kada rade mašine potrebni su i rezervni delovi – kaže Jovanović.

Trenutno su u postupku izrade planova za narednu godinu, a velika očekivanja imaju od Železare i novog kineskog vlasnika.

– Sama činjenica da podignu nivo proizvodnje sa 30% na 80-90% je ogroman pomak ne samo za smederevsku čeličanu, već i ogroman broj firmi koje su vezane za njen rad. Kada je US Steel bio vlasnik Železare godišnje smo im prodavali do 1,5 mil EUR, a prethodnih godina tek između 30 i 60.000 EUR, što je ogromna razlika. Da li ćemo se vratiti ili bar približiti ranijoj cifri zavisi od iskorišćenja kapaciteta – ako budu proizvodili 2 miliona tona čelika kako je najavljeno, to je oko 2 mil USD ležajeva kao rezervnog dela, što je neuporedivo više nego danas. Ne očekujemo, naravno, da ćemo biti jedini dobavljač, ali je dovoljno da se pomerimo sa sadašnje pozicije.

Kontrolisani troškovi

Najviše prostora za uvođenje novih tehnologija u srpskoj industriji u SKF vide u sektoru energetike, prvenstveno zbog zahteva za energetskom efikasnošću. Ležajevi su, inače, po svojoj prirodi, objašnjava nam Jovanović, proizvod koji eliminiše trenje, a neke statistike pokazuju da kada bi se u svim ležajevima koji su instalirani u svetu trenje smanjilo za samo 1%, ne bi bila potrebna nijedna nuklearna elektrana u Evropi – tolika količina energije bi se uštedela.

U Srbiji, prema rečima našeg sagovornika, gotovo svi strani investitori pridaju veliku pažnju pitanju energetske efikasnosti proizvodnje, dok domaće firme to i dalje rade sporadično.

– Razvili smo poseban softver koji dokumentuje kupcu kakve je uštede, bilo u energiji ili drugim troškovima, ostvario zahvaljujući tome što radi sa našim proizvodima ili servisom. Firme u Srbiji pri odabiru dobavljača i dalje gledaju prvenstveno cenu, ali to nije slučaj samo ovde, strahovit je pritisak na cene svuda u svetu. U Srbiji je specifično što je još uvek 40% potencijala za ležajevima u javnim preduzećima koja funkcionišu po principu javnih nabavki, a zakon nalaže da se odabere ekonomski najisplativija ponuda. Pošto većina naših firmi nema druge mehanizme da dokaže ekonomičnost, onda se odluka donosi gotovo isključivo na osnovu ponuđene cene. U nekim javnim preduzećima od 100% javnih nabavki koje su raspisane u ovoj godini samo je 2% realizovano, ostale su pod žalbom.

SKF, dodaje naš sagovornik, insistira na „Life Cycle Cost“ (LCC) principu – nabavna cena je jedno i to je vidljivi trošak, a veliki broj prikrivenih troškova je „sakriven“ i vide se tek kroz ciklus životnog veka proizvoda.

– Jedan veliki kupac u Srbiji je, recimo, upotrebom naših zaptivki, koji su imali veću tržišnu cenu od onih koje su do tada koristili, znatno smanjio curenje masti iz ležaja, što je na šestomesečnom nivou stvorilo uštede od 300.000 EUR.

Za sada bez proizvodnje u Srbiji

SKF je sa svojim firmama prisutan u celom svetu i ima 115 proizvodnih pogona u 29 zemalja. Najbliža Srbiji je ona u Bugarskoj, a za sada ne planiraju otvaranje pogona na srpskom tržištu.

– Ovde imamo jednu manju specifičnu proizvodnju hidrauličnih zaptivki za domaće tržište, i za sada se, ne samo u Srbiji, već i celoj Evropi ne planira otvaranje novih fabrika. Industrijski rast globalno u zadnjih nekoliko godina nije na nivou da bi nove investicije u širenje kapaciteta bile neophodne. Kad je Kina rasla tada se dosta investiralo, a sada je glavni izazov za sve kompanije kako uposliti postojeće kapacitete da rade bar sa 80%.

U Srbiji SKF ima „burnu“ istoriju. Prvi put na ovom tržištu osnovan je 1927. godine, gde je radio do 1945, kada se zbog politike ukidanja stranih firmi i privatnog vlasništva povukao sa tržišta. Ponovo se na ove prostore vraćaju 1950. godine, preko zastupnika zagrebačke firme Merkantile, a devedesetih su počeli da osnivaju firme u svim bivšim republikama stare Jugoslavije. U Beogradu se to dogodilo 1991. da bi već naredne godine rad bio zamrznut zbog sankcija. Ponovo u kontinuitetu sa radom u Beogradu nastavljaju 1996. godine.

Sada su, kaže Jovanović, zadovoljni poslovanjem u Srbiji. Od 14 zaposlenih, 12 je zaduženo za ovdašnje i tržište Makedonije i Crne Gore, a dvoje radi globalno za SKF. Proizvode i usluge koje nude tržištu predstavili su i na nedavno završenom Sajmu energetike i životne sredine u Beogradu.

Pročitajte takođe

preduzetnici

PKS oslobađa članarine 75% firmi

PKS oslobađa članarine 75% firmi | Izvor: Tanjug Obaveze plaćanja članarine za članstvo u Privrednoj …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *