Slobodna zona Vranje dobija prvog „stanara“ krajem januara – „Geox“ otvara fabriku, stiže i „Ditre Italia“
| Izvor: Danas

Kada 31. januara, na Dan grada, bude i zvanično otvorena fabrika obuće italijanske kompanije „Geox“ pod jednim krovom biće i to stvarni početak privrednog života u Slobodnoj zoni Vranje. Još jedan italijanski investitor trebao bi uskoro da se „useli“ u zonu, a to je kompanija „Ditre Italia“ koja će ovde raditi nameštaj. Samo ove dve firme zaposele su čak 33 hektara zone.

Nekadašnji vojni poligon, koji je sporazumom sa Ministarstvom odbrane ustupljen Gradu Vranju, u zamenu za stanove pripadnicima VS, ima površinu od 114 hektara. Ulaganjem preko 15 miliona dinara lokalna samouprava je uspela da isparceliše prostor, da dovede industrijsku struju, vodu, i da uredi kanalizacionu infrastrukturu.

Urađeni su i prilazni putevi ka i iz zone, čime je omogućen direktni ulaz i izlaz na magistralni Koridor 10, ka granici sa Makedonijom i prema Nišu. Sve ovo urađeno nakon što je nivelisan teren kako bi se dobio adekvatan prostor za gradnju industrijskih objekata.

– Vrednost svih radova na uređenju zone je preko dve stotine miliona dinara. To smo morali da uradimo kako bi smo zadovoljili sve standarde, koji podrazumevaju efikasni rad stranih kompanija koje ovde budu imale svoje pogone – navodi Ivan Stojković, direktor vranjske Slobodne zone.

„Ditre Italia“ u svom pogonu u Vranju trebalo bi da zaposli nešto više od 400 radnika, što je više nego dragoceni potencijal, pre svega za bolje pozicioniranje Vranja na mapi potencijalnih investitora.

– U Vranju je oko deset hiljada nezaposlenih lica. Otuda je jasno koliko nam znači dolazak ove dve kompanije. Očekujem da to isprovocira i druge investitore iz inhostranstva da ovde otvorepogone. Naša prednost je i geostrateški položaj, kao i činjenica da je Solunska luka bliža odavde nego Beograd – kaže gradonačelnik Vranja Zoran Antić. On smatra da bi u narednom periodu uz podršku nadležnih ministarstava, ovde mogli da se pojave i investitori pre svega iz Turske, ali i drugih zemalja EU.

On smatra da slobodne zone kakve imaju Vranje i drugi gradovi u Srbiji, doprinose promociji investicionih, ali i radnih potencijala jedne sredine. Izanđala je, ali i danas se često čuje ona floskula – „Vranjanci rade kao Japanci“, mada je propadanje velikih sistema poput „Yumca“ i „Simpa“ i nivo radne aktivnosti u poslednjih deset godina pokazao da nije bitno koliko se, nego kako se radi.

Kako u zoni budu otvarani proizvodni pogoni tako će se i dodatno ulagati na njenom uređenju i kompletiranju industrijskog ambijenta a sve sa namerom da se poveća broj zaposlenih ljudi kako iz Vranja i okoline, tako i iz drugih opština Pčinjskog okruga. Najvažnije je da sada Slobodna zona Vranje zaista iskazuje svoj potencijal kroz dve italijanske kompanije, pa otuda treba očekivati i nove „stanare“.