Srbija će uvoziti radnu snagu – Demografska kretanja negativna, upitna i stručnost raspoloživog kadra

Srbija će uvoziti radnu snagu – Demografska kretanja negativna, upitna i stručnost raspoloživog kadra

Nedavna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbija već mora da uzima radnike iz inostranstva izazvala je nevericu kod mnogih. Nazaposleni, koji godinama na birou čekaju poziv za posao, na priče o uvozu radne snage nemo odmahuju glavnom. Poslodavci i dobar deo stručne javnosti, međutim, saglasan je da će to biti neminovost.

Iako je konkurs za zapošljavanje gotovo neprekidno otvoren, zrenjaninski Šinvoz ima stalan problem da nađe odgovarajuće radnike. Kako za naš portal kaže Radomir Miljuš, direktor ovog preduzeća, nedostaju gotovi svi profili metalske struke, a najviše zavarivači. Ovaj kadar im je što pre neophodan i zbog realizacije posla koji su na osam godina ugovorili sa jednom kanadskom kompanijom, vredan 30 mil EUR.

– Treba nam 20 zavarivača do kraja godine kako bismo završili još neke alate i od 2018. započeli serijsku proizvodnju. Stigli smo negde do polovine i obučili njih 10 za sada, uglavnom mlade ljude – kaže Miljuš.

Naš sagovornik ističe da je zavarivanje kao zanat, iako tražen, gotovo iščezao iz školskog sistema, te da se uglavnom sprovode interne obuke po firmama, a da i onaj kadar koji se odškoluje, uglavnom odlazi u inostranstvo za boljnim uslovima.

– Uvoz radnika je zbog toga sasvim izvestan, iako to nije samo problem sa kojim se Srbija suočava. Jedan ino-partner nam je nedavno tražio da im pošaljemo 70 zavarivača, ali kako nemamo kadra ni za svoje potrebne, bilo je nemoguće. Zbog toga nije isključeno ni da otvorimo svoju školu, budući da smo sertifikovani za obuku zavarivača, mada još razmatramo takve opcije.

Šta se traži?

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja na tržištu su najviše traženi operateri na CNC mašinama, zavarivači, autotroničari/mehatroničari, a zatim knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice… Iz ove ustanove, međutim, za naš portal ističu da se ne može reći da ovih profila nema evidentiranih u NSZ, ali u određenom broju slučajeva informisana lica odbijaju prihvatanje ponude, najčešće zbog udaljenosti mesta rada ili ponuđenih uslova od strane poslodavaca.

(Foto: Stock image/shutterstock.com) Sa druge strane, među visokoobrazovnim profilima do posla najbrže dolaze inženjeri informacionih tehnologija, elektrotehnike i računarstva, elektronike, mašinstva i građevine, što ne iznenađuje ako se ima u vidu razvoj i potencijal izvoza IT industrije.

Podsetimo, srpskom tržištu prema većini pokazatelja nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka, dok veliki deo ovog kadra radi za inostrane kompanije. Kako bi nadoknadila njihov manjak, država je krenula i u organizovanu prekvalifikaciju ovog sektora, a za 2017. je planirano da ova mera obuhvati 1.000 ljudi. Obuku je u prvom krugu prošlo 100 kandidata, a u toku su pripreme i za drugi ciklus prekvalifikacija.

Nedovoljna stručnost

Posle 2040. godine, Srbiji bi prema nekim projekcijama moglo da nedostaje i 100.000 radnika, a na manjak radne snage na tržištu dodatno će uticati i negativna demografska kretanja.

– Manje ljudi, veći dohodak po glavi, nezavisno od toga što ukupan dohodak ne raste brzo ili se čak smanjuje je, nažalost, priroda privrednog i društvenog sistema u Srbiji i dok se to ne promeni neće biti više ljudi koji ostaju kući ili koji se doseljavaju – kaže u razgovoru za eKapiju Vladimir Gligorov, naučni saradnik Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja.

Naš sagovornik deli mišljenje sa onima koji smatraju i da smo godinama „gajili iluzije“ (ako ih je neko zaista i imao, ističe) kako imamo izuzetne stručnjake, vrhunske kadrove i obrazovanu radnu snagu. Kako objašnjava, stručnost radne snage treba posmatrati kao komparativnu prednost, a u uslovima kada je naknada za manje kvalifikovani rad niža u manje razvijenim zemljama sveta i transportni troškovi relativno niski, ne može se konkurisati platama, već kvalifikovanošću.

– U Srbiji su par decenija uglavnom razvijane proizvodnja i usluge pretežno za domaće tržište usled čega je došlo čak do relativnog gubitka na kvalifikovanosti kako zaposlenih tako i nezaposlenih. Uopšteno govoreći, proizvodi se manje i produktivnost je takođe smanjena, što će reći da se kvalifikovanost smanjila kako bi se prilagodila smanjenoj proizvodnji i nisko produktivnim uslugama.

Srbiji, navodi Gligorov, nedostaju preduzetnici, što se vidi iz podataka o veoma niskoj stopi domaćih ulaganja, a kod većih preduzeća, od kojih je ne mali broj u državnom vlasništvu, nedostaju i menadžeri i stručnjaci.

– Kako se privreda sve više oslanja na izvoz, pre svega na tržište Evopske unije, potrebne su kvalifikacije koje to omogućavaju – preduzeća bi trebalo da izgledaju sasvim drugačije, isto tako je potrebno drugačije upravljanje, kao i konkurentnije kvalifikacije zaposlenih.

Sa ovim je saglasan i prvi čovek Šinvoza. Nakon obuka radnika koje sprovode, kako kaže, javlja se još jedan problem na koji im ukazuju i ino-partneri – radnici su spremni da izvrše zadatke koji se od njih traže, ali nemaju nikakvo tehničko znanje, ne znaju da čitaju tehničke crteže i nisu samostalni u poslu.

– Da bi izgradili jednog radnika potrebno je bar 3-4 godine iskustva, za inženjere i 10, posebno ako se ima u vidu napredak tehnologije, rad sa programskim jezicima i novim mašinama što zahteva dodatnu obučenost. Zato su i priče o uzimanju radnika iz inostranstva sasvim realne – navodi Miljuš.

Kao odgovor na kretanja na tržištu, poslednjih godina primetno je povećanje zahteva za obrazovanjem koje obezbeđuje praktična i konkurentna znanja, a takav trend će se, smatra Gligorov, i nastaviti.

– Bilo bi dobro da se državne obrazovne ustanove tome prilagode. Uz to, veoma je važno da se ulaže u nauku i u inovativne aktivnosti. Ovo poslednje zahteva mnogo veću internacioalizaciju obrazovnih ustanova. Nauka i inovacije su kosmopolitske, da se tako izrazim, čak i finansijski posmatrano.

Smanjenje nezaposlenosti

Osim u školama i fakultetima, radna snaga se za potrebe privrede u Srbiji obučava i kroz neformalne vidove obrazovanja. U okviru realizacije mera aktivne politike zapošljavanja, Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi programe obuka namenjene nezaposlenima radi podizanja kompetentnosti i konkurentnosti na tržištu, kao i poslodavcima, u cilju obezbeđivanja nedostajuće radne snage.

Po Javnom pozivu za realizaciju programa obuke na zahtev poslodavca za 2017, u prvoj polovini godine programom je obuhvaćeno 185 lica, koja su bila uključena u 13 različitih obuka, najviše iz oblasti mašinstva i obrade metala, tekstilstva i kožarstva i iz oblasti hemije, nemetala i grafičarstva. U program obuka za tržište rada uključeno je 3.648 lica i to: osnovna informatička obuka prema ECDL standardu, nemački jezik, engleski jezik, obuka za gerontodomaćice, obuka za krojenje i šivenje, obuka za vođenje poslovnih knjiga i obuka za negovanje starih osoba.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u drugom kvartalu 2017. godine na osnovu Ankete o radnoj snazi, u Srbiji je zabeležen najveći broj zaposlenih (2.881.000) i najmanji broj nezaposlenih (384.100) od 2014. godine.

Pročitajte takođe

Instagram uveo najveće promene u poslednjih nekoliko godina

Instagram uveo najveće promene u poslednjih nekoliko godina Instagram je uveo najveće promene još od …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *