Srbija među 158 centara svetskog biodiverziteta
Danijela Kljajić / Bilje&Zdravlje |

Zvanično je registrovano 420 vrsta lekovitog i aromatičnog rastinja, a u prometu je 279 2. Uprkos dobrim prirodnim uslovima, kod nas se lekovito i aromatično bilje gaji na svega 1.300 hektara

U Italiji godišnji promet od lekovitog bilja iznosi 700 miliona evra!

Srbija je bogomdana za proizvodnju lekovitog bilja, kažu stručnjaci, a potvrđuje praksa. Na početku godine mnogo je onih koji će ostati bez posla i za koje se šansa pruža baš u ovoj privrednoj grani. Iako se sakupljanjem i preradom lekovitog bilja u Srbiji bavi oko 5.000 ljudi, uz više zasejanih hektara plantaže bi mogle da uposle oko 30.000. Da je ovo zaista isplativ biznis govori i podatak da su Srbiji samo prošle godine polja kamilice, nane, matičnjaka, nevena, belog sleza, mirođije i drugog lekovitog i začinskog bilja donele profit od 14,1 miliona dolara, a samo u nekoliko zemalja Evrope godišnje izveze se do šest hiljada tona bilja.

Prema rečima prof. dr Zorana Maksimovića sa Katedre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, izrazit diverzitet flore (3.272 vrste i 390 podvrsta) i vegetacije (više od 600 opisanih biljnih zajednica) lekovitog i aromatičnog bilja, svrstava Srbiju među 158 centara svetskog biodiverziteta. Uprkos dobrim prirodnim uslovima za proizvodnju, u Srbiji se ove kulture gaje tek na nešto više od 1.300 hektara, iako površina ukupnog obradivog zemljišta iznosi četiri miliona hektara (od čega se tri miliona koristi za poljoprivrednu proizvodnju). Stručnjaci kažu da bi uz malo truda prosečan godišnji izvoz i zarada mogli biti mnogo veći.

– U lekovite i aromatične biljke u širem smislu ubraja se više od 700 vrsta od kojih je 420 zvanično registrovano, a 279 je u prometu. Najviše se, uglavnom u Vojvodini, gaje: kamilica, matičnjak, odoljen, nana, miloduh, timijan, kim, korijander, selen, artičoka, anis, beli slez, ehinacea. Postoje znanja i kapaciteti da se ovom asortimanu dodaju još i kantarion, lavanda, beli slez, angelika, morač, žalfija, borač, noćurak, buhač i badelj – kaže prof. dr Maksimović.

„TRADICIONALNI“ NEMAR

Neracionalnim, nekontrolisanim i nestručnim sakupljanjem, ističe naš sagovornik, iščezao je veliki broj populacija lekovitih vrsta, a mnoge biljne vrste su ugrožene, ili su na granici potpunog nestanka. Profesor Maksimović kaže:

– Zbog toga su se u „Crvenoj knjizi flore Srbije“ našle rosulja, neke vrste roda Satureja, lincura, božur, mnoge orhideje – kaćuni, izop, smilje, prečica, čkalj.

Druge zbog potražnje, industrijalizacije, novih saobraćajnica i hidrocentrala, širenja poljoprivrenog zemljišta, postaju retkost: iđirot, kamilica, slez, angelika, kičica, slatki koren, pa je neophodno preduzeti sve potrebne mere, a jedna od njih je i gajenje lekovitih i aromatičnih biljaka.

Iako Srbija ima veoma dobre prirodne uslove za proizvodnju lekovitih i aromatičnih biljaka, „bogomdanost“ je potreban, ali ne i dovoljan uslov za ekonomski prosperitet.Tržište bilja u Srbiji snabdeva se sakupljanjem iz prirode, gajenjem i uvozom. Sakupljanje i gajenje zadovoljavaju najveći deo potražnje, a uvoze se vrste koje ne rastu na našem području.

– Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasejane površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem od 2002. – 2006. godine imaju tendenciju pada, od 2007. do 2009. se povećavaju da bi 2011. godine opet došlo do pada. U 2012. godini pod lekovitim i aromatičnim biljem bilo je nešto više od 1.300 hektara, što je nedovoljno u asortimanu poljoprivrednih proizvoda naše zemlje – kaže prof. dr Makismović i iznosi podatak da je u 2012. godini Srbija ostvarila ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti od 22,9 miliona dolara (izvoz 15,2 miliona, uvoz 7,7 miliona).

Je li to dovoljno ili ne, mnogo ili malo, može se, kaže, razgovarati. Sigurno je da se nešto može i mora uraditi na poboljšanju stanja u proizvodnji lekovitih i aromatičnih biljaka u Srbiji. Inače, lekovite biljke su najbogatiji biološki resurs lekova koji se koriste u tradicionalnim sistemima medicine i u izradi savremenih lekova, nutraceutika, dijetetskih suplemenata, poluproizvoda za potrebe farmaceutske i hemijske industrije ili polaznih sirovina za sintetske lekove.

PROFIT OD NANE I KAMILICE

Slavica Stevanetić, savetnik u Udruženju za poljoprivredu Privredne komore Srbije, kaže da nema razloga da Srbija ponovo ne zauzme važno mesto u Evropi kada je reč o bilju.

– Da je ovo isplativa grana privrede i za pojedinca i za državu govori podatak da u ukupnom izvozu koji je Srbija ostvarila u prošloj godini, grupa „začinsko i aromatično bilje“ ima udeo od čak 61 odsto. Biljke u koje vredi uložiti novac i trud su: kamilica, nana, matičnjak, beli slez, peršun mirođija, žalfija, timijan, bosiljak, neven, echinacea. Troškovi proizvodnje kamilice su oko 580 evra po hektaru, a ukupna vrednost oko 1.500 evra. A čist profit je 920 evra.

PRETEKLI NAS SUSEDI

– Evropska unija je najveće jedinstveno svetsko komercijalno tržište lekovitog i aromatičnog bilja, sa uvozom od oko 120.000 tona za period od deset godina. Najveći uvoznik je Nemačka (više od 45 hiljada tona) godišnje, slede Francuska i Italija.

EU je i najveći proizvođač lekovitog i aromatičnog bilja u svetu (63.000 hektara pod ovim kulturama), a najveći udeo u proizvodnji imaju Francuska, Španija i Nemačka. Iako je SFRJ bila glavni snabdevač EU lekovitim i aromatičnim biljem, Srbija danas ima minornu ulogu u ovoj vrsti delatnosti – manje od 0,5 odsto udela. Tržište koje je nekada imala SFRJ danas su zauzeli naši susedi: Bugarska, Mađarska i Albanija, a samo u Italiji godišnji promet od ovih kultura iznosi čak 700 miliona evra – kaže prof. Maksimović.

PLANTAŽIRANjE

Gajenje lekovitog bilja u našim krajevima vezuje se za početak 20. veka. Intenzivno plantažiranje počinje pedesetih, a od sedamdesetih godina neke lekovite i aromatične vrste u potpunosti se uvode u kulturu i njihovo poreklo na tržištu je isključivo iz plantažne proizvodnje (nana, timijan, odoljen, kamilica, čubar, matičnjak, borač, neven).

Izvor: Bilje&Zdravlje