Srbija mora da unapredi politiku za razvoj malih i srednjih preduzeća – Šta otvaranje Poglavlja 20 donosi domaćim firmama

Srbija mora da unapredi politiku za razvoj malih i srednjih preduzeća – Šta otvaranje Poglavlja 20 donosi domaćim firmama

| Izvor: eKapija

Mala i srednja preduzeća u Srbiji čine 99,8% svih privrednih subjekata. Registrovano ih je 324.600, u njima je zaposleno dve trećine angažovanih u nefinansijskom sektoru, a njihovo učešće u BDP-u je oko 32%, pokazuje analiza Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji „Država – podsticaj ili prepreka razvoju preduzetništva“.
Prema ovom dokumentu, koji je nedavno objavljen, iako je procenat MSP u Srbiji na nivou zemalja EU, produktivnost domaćih firmi je čak 4 puta niža od evropskog proseka, a svega 4,4% njih izvozi.

Ova preduzeća u fokusu su Poglavlja 20 u pregovorima sa Evropskom unijom, koje se odnosi na preduzetništvo i industrijsku politiku, a koje je otvoreno je krajem februara ove godine.

Za razliku od drugih poglavlja, koja se uglavnom odnose na usklađivanje propisa sa Unijom, Poglavlje 20 više je usmereno na način na koji se vodi politika za razvoj malih i srednjih preduzeća i industrijska politika. Jedine obavezujuće pravne tekovine u ovom poglavlju su Direktiva o borbi protiv zakasnelog plaćanja u komercijalnim transakcijama i Preporuka u vezi sa definisanjem mikro, malih i srednjih preduzeća. Obaveze po osnovu prve, u najvećoj meri su ispunjene usvajanjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama iz 2015. Kada je o kategorizaciji preduzeća reč, preostalo je jedino da posebno budu definisana mikro preduzeća.

Glavni problemi sa kojima se mala i srednja preduzeća u Srbiji suočavaju i zbog koga i malo izvoze, jesu neadekvatna poslovna klima i pristup finansijama. Upravo ove stavke bi, usklađivanjem sa propisima EU iz Poglavlja 20, trebalo da budu poboljšane. Kada se završi proces usklađivanja sa načelima politike EU iz ovog poglavlja, srpskim preduzećima pristup velikom tržištu Unije biće značajno olakšan.

Jedino merilo koje nam je EU uputila kao uslov za zatvaranje ovog poglavlja, odnosi se na industrijsku politiku, najpre na njeno definisanje, a potom i sveobuhvatno sprovođenje. Izvesno je da će čitav proces analize potrajati nekoliko godina.

Četiri programa Evropske unije za mala i srednja preduzeća

Programi finansijske pomoći Ministarstva privrede, koji su danas dostupni malim i srednjim preduzećima, funkcionišu po evropskom modelu – izvori finansiranja se razvijaju u saradnji sa bankarskim sektorom, objašnjava za eKapiju Katarina Jovanović Obradović, pomoćnica ministra privrede.

– Nastojimo da u narednom periodu što efikasnije usmerimo sredstva iz evropskih fondova i učinimo ih pristupačnim za naša mala i srednja preduzeća – kaže pomoćnica ministra.

Neki od izvora finansiranja za mala i srednja preduzeća svakako su programi EU, u kojima ona mogu direktno da učestvuju. Oni su uglavnom tematski podeljeni i odnose se na zaštitu životne sredine, istraživanje, obrazovanje i kulturu.

Mala i srednja preduzeća iz Srbije u ovom trenutku imaju pravo da učestvuju u programu za istraživanje i inovacije Horizon 2020, COSME programu za podsticanje konkurentnosti MSP, programu Creative Europe i programu za modernizaciju obrazovanja Erasmus+.

Kako objašnjavaju za naš portal u Privrednoj komori Srbije, budžeti EU programa su predviđeni za sedmogodišnji period i nema posebno određenih sredstava za svaku zemlju. Na primer, budžet programa Horizon 2020 iznosi približno 80 mlrd EUR za budžetski period 2014-2020, dok je budžet programa COSME 2,3 mlrd EUR.
U programu Horizon 2020 mogu da konkurišu isključivo inovativne kompanije i institucije. Zastupljeni su svi privredni sektori, a važno je samo da zainteresovani konkurišu na odgovarajuću temu u okviru potprograma.

Pozivi u okviru COSME programa se raspisuju za kompanije određenog sektora. U 2016. godini objavljen je poziv za kompanije u oblasti tekstilne industrije, dok je trenutno otvoren poziv za klastere.

– Da bi uspešno konkurisala za sredstva EU, naša preduzeća moraju pre svega da realno procene svoje kapacitete, kao i da pronađu dobre, pouzdane partnere. Neophodno je da prilikom apliciranja striktno poštuju sve uslove i zahteve Evropske komisije, kao i sve procedure tokom realizacije projekta – objašnjavaju za naš portal u PKS i dodaju da je najveća prepreka za privrednike to što nisu dovoljno upoznati sa programima.

Kako bi im pomogli, u Centru za EU integracije Privredne komore Srbije organizuju info dane i radionice o programima EU, procedurama za podnošenje projekata, dokumentaciji, kriterijumima prilikom evaluacije… Jedan od projekata PKS-a je i Evropska mreža preduzetništva, koji kroz besplatne usluge preduzećima omogućava jednostavnije načine pronalaska ino-partnera za svoje međunarodne poslovne planove.

Neophodan Zakon o mikrofinansiranju i poreske olakšice

Prema rečima Sanje Filipović, sa Ekonomskog instituta, instrumenti finansijske podrške MSP sektoru u Srbiji postoje, ali su nedovoljni.

– Neophodno je usvojiti Zakon o mikrofinansiranju i poseban zakon koji će uvesti nove modele finansiranja. Pored toga, potrebno je uvesti i određene poreske olakšice, kojima bi se stimulisale investicije u inovativna preduzeća. Ova rešenja su naročito potrebna za preduzetnike početnike – kaže za eKapiju Filipović.

Kako objašnjava, najveći broj malih i srednjih preduzeća je u sektoru trgovine i prerađivačke industrije, a grupisanje u nerazmenjivim, pretežno uslužnim sektorima, ukazuje i na niske ekonomsko-finansijske karakteristike i nedostatak finansijskih sredstava.

– Dakle, pored unapređenja poslovnog okruženja, kao prioritet za razvoj preduzetništva nameće se i potreba da se malim i srednjim preduzećima unapredi pristup finansijama. Ne treba zaboraviti da je prema indeksu Globalne konkurentnosti, koji između ostalog posmatra i pristup finansijama, naša zemlja rangirana tek na 124 poziciji u svetu – dodaje Filipović.

Preporuka Ministarstva privrede je da se privrednici bolje informišu i uključe u neki od programa finansijske i nefinansijske podršku, koji su trenutno na raspolaganju za kompanije u svim fazama životnog ciklusa i od značaja za unapređenje konkrentnosti domaćih malih i srednjih preduzeća na stranim tržištima.

foto: Romolo Tavani/shutterstock Kako objašnjava Katarina Jovanović Obradović, unapređenje pristupa velikom tržištu Evropske unije, biće dodatno i u značajnoj meri olakšano kada se završi proces usklađivanja i sa načelima politike EU iz Poglavlja 20. Ona dodaje i da je veći izvoz domaćih preduzeća i njihova konkurentnost usko vezana i sa proizvodnjom bezbednih proizvoda.
– Ova pitanja i propisi usaglašavaju se u okviru Poglavlja 1, koje se odnosi na slobodno kretanje robe. Na čelu ove pregovaračke grupe je takođe Ministarstvo privrede i u tom delu urađen je veliki posao – do sada je preuzeto 97% standarda i oko 75% tehničkih propisa. Ova oblast u pregovaračkom procesu ocenjena je kao jedna od najusaglašenijih. Proces usklađivanja i dalje traje i u toku su pripreme za usvajanje novih zakona i podzakonskih akata u ovoj oblasti – objašnjava Jovanović Obradović.

Strategija industrijske politike – neophodno uključivanje još 8 sektora

Merilo koje je Srbiji uputila Evropska komisija i koje mora da bude ispunjeno kako bi Poglavlje 20 bilo zatvoreno, odnosi se na definisanje i sprovođenje sveobuhvatne industrijske politike, a izvesno je da će čitav proces analize potrajati nekoliko godina.

Najpre treba utvrditi koji sve sektori čine ovu politiku. Zasada ih je četiri – prehrambena industrija, industrija mašine i oprema, industrija plastike i industrija drveta i nameštaja. Prema rečima Katarine Jovanović Obradović, pomoćnice ministra privrede, u toku je analizira još 8 sektora koji bi trebalo da budu obuhvaćeni ovom politikom.

– Za razliku od drugih poglavlja koja se uglavnom odnose na usklađivanje propisa sa Evropskom unijom, Poglavlje 20 više se tiče usklađivanja načina na koji se vode politika za razvoj malih i srednjih preduzeća i industrijska politika. Ne postoje striktni zahtevi u ovom pogledu iz Evropske unije, zato što privreda svake zemlje ima svoje specifičnosti i prednosti, pa i svoje politike kreiraju u skladu sa njima, ali bi trebalo da budu usaglašene sa pravcima razvoja utvrđenim u strategiji Evropa 2020, nastojeći da ispune ciljeve održivog i inkluzivnog rasta – kaže za eKapiju Katarina Jovanović Obradović.

Prema ranijim najavama iz Kancelarije za evropske integracije, cilj Srbije za potpuno usklađivanje sa pravnom tekovinom EU je kraj 2018. godine. Do tog roka ostalo je manje od 20 meseci. Ono što je sigurno – za povlačenje sredstava iz pretpristupnih fondova, privreda taj rok ne mora da čeka.

Pročitajte takođe

Iz budžeta po prvi put i subvencije za kalemare

Iz budžeta po prvi put i subvencije za kalemare Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ukazao je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *