Srpski poljoprivrednici nestrpljivo očekuju sredstva iz IPARD programa – Ministarstvo najavljuje konkurs, stručnjaci nepoverljivi

Srpski poljoprivrednici nestrpljivo očekuju sredstva iz IPARD programa – Ministarstvo najavljuje konkurs, stručnjaci nepoverljivi
| Izvor: eKapija

Prva IPARD revizorska misija boravila je u Srbiji od 23. maja do 1. juna 2016. godine, gde je proveravala spremnost sistema odgovornog za implementaciju IPARD-a (Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja), a povodom zahteva Ministarstva poljoprivrede upućenog Evropskoj komisiji (EK) za prenos budžetskih ovlašćenja, podnetog decembra 2015. godine. Revizija se fokusirala kako na postojanje adekvatnog pravnog osnova, tako i na tehničke uslove, ali i spremnost administracije za proces koji predstoji.

Iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za „eKapiju“ kažu da sada očekuju da Evropska komisija donese odluku da li su ispunjeni svi uslovi za korišćenje IPARD sredstava, i – ako nisu – šta je još potrebno da se uradi.

– Ukoliko struktura nadležna za sprovođenje IPARD programa dobije akreditaciju, na raspolaganju će biti 175 mil EUR. Projekti se finansiraju u skladu sa ciljevima definisanim u nacionalnom IPARD programu, a budžet opredeljen za finansiranje je sedmogodišnji i trenutno obuhvata period 2014-2020. U tom periodu akreditacijom Uprave za agrarna plaćanja, poljoprivrednici mogu da računaju na budžete po merama koje se finansiraju u skladu sa IPARD programom – investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, zatim investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, i tehnička pomoć – navodi se u objašnjenju Ministarstva.

Suma ukupnog budžeta za finansiranje poljoprivredne proizvodnje u sedmogodišnjem periodu u okviru IPARD programa je 229.970.588 EUR, od čega je 175 mil EUR doprinos EU koji će Srbija dobiti, dok je 54.970.588 EUR iznos nacionalnog doprinosa. U pitanju nisu krediti već bespovratna pomoć – kofinansiranje, a iz Ministarstva ističu da se realizacijom IPARD programa otvara prostor za veća ulaganja u poljoprivredu, s obzirom na to da će država dobiti između 75% i 90% sredstava iz fondova EU za programe koje trenutno 100% finansira iz budžetskih sredstava.

Prvi korak kadrovsko osposobljavanje institucija

Profesor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu pesimista je u pogledu vremena kada će sredstva iz pretpristupnih fondova biti dostupna srpskim poljoprivrednicima.

– Vreme ističe, a mi još uvek nismo ni kadrovski osposobili Upravu za agrarna plaćanja, što je samo jedna stavka. Drugi problem je rezervacija sredstava u budžetu pošto 25% ukupnih ulaganja mora da bude iz nacionalnog budžeta – napominje Ševarlić u razgovoru za „eKapiju“ i dodaje da je vrlo teško prognozirati kada bi ova sredstva mogla da budu dostupna pošto su to obećavale sve Vlade, odnosno ministri poljoprivrede od 2014. do danas.

foto: branislavpudar/shutterstock.com Naš sagovornik smatra da će praktično cela 2016. godina otići samo na kadrovsko osposobljavanje institucija, a sa njim je saglasan i Goran Đaković, urednik „Agrobiznis magazina“ koji ocenjuje nerealnim najave iz Ministarstva poljoprivrede da će prvi konkurs biti raspisan krajem ove godine.

– Najavljena suma od 175 mil EUR za sedmogodišnji period zapravo predstavlja 25 mil EUR po godini. Toliko je Hrvatska imala u pretpristupnoj fazi iako ima duplo manje površine, stoke i duplo manje gazdinstava. Istovremeno, samo jedna članica EU – Mađarska, u ovoj godini je izdvojila 160 mil EUR finansijske podrške građanima Srbije koji imaju dvojno državljanstvo – navodi profesor Ševarlić i napominje da to samo dokazuje kako je reč o skromnom iznosu.

Važno je napomenuti i da poljoprivrednici koji apliciraju za evropska sredstva automatski gube pravo na finansiranje iz domaćeg budžeta, bez obzira na ishod konkursa.

(Ne)poznati uslovi konkursa

Miladin Ševarlić je zabrinut i zbog drastičnog smanjenja domaćeg agrarnog budžeta, kao i zbog toga što Ministarstvo poljoprivrede još uvek ne objavljuje uslove koje će morati da ispune korisnici IPARD-a i tako praktično onemogućava blagovremenu pripremu poljoprivrednika. Iz Ministarstva tvrde suprotno:

– Ukoliko dobijemo zeleno svetlo u najkraćem roku biće raspisan konkurs za akreditovane mere i novac će biti stavljen na raspolaganje poljoprivrednicima. Uslovi će biti striktno propisani pravilnicima za mere i vodičima za korisnike, a u skladu sa IPARD programom dostupnim javnosti na sajtu Ministarstva, gde su u poglavlju 8 jasno vidljive i mere, ali i specifični i opšti kriterijumi prihvatljivosti za svaku meru ponaosob.

Pomoć poljoprivrednicima pri popunjavanju konkursne dokumentacije biće dostupna u okviru sistema poljoprivrednih stručnih i savetodavnih službi, sa kojima je Ministarstvo u prethodnom periodu radilo obuke u vezi sa sprovođenjem IPARD programa.

Bitno je naglasiti da su u okviru refundacije sredstava u okviru IPARD programa predviđena i sredstva za poslove izrade konkursne, projektno-tehničke, građevinske i druge neophodne dokumentacije, tako da oni neće ići na teret korisnika.

Stručnjaci smatraju da bi poljoprivrednici već trebalo da pišu plan za investicije i da prikupljaju dokumentaciju, jer je to uslov da im bude vraćeno 50 do 70% uloženih sredstava.

– Procedura započinje raspisivanjem konkursa koji neće trajati manje od 45 dana, a zatim sledi izlazak inspekcije na lice mesta. Tek nakon dobijanja rešenja i potpisivanja obaveza sa Upravom za agrarna plaćanja, korisnici mogu da krenu u investiciju i od tog momenta nastaju prihvatljivi troškovi za povraćaj sredstava, osim u delu koji se odnosi na pripremu konkursne dokumentacije. Po završetku investicije korisnik prikuplja neophodnu dokumentaciju za zahtev za povraćaj, obaveštava UAP i nakon toga dolazi sledeća inspekcijska kontrola, koja utvrđuje usaglašenost podnetog zahteva sa krajnjim rezultatom investiranja – navode iz Ministarstva, uz napomenu da je obaveza korisnika i prihvatanje „eks post“ kontrole projekta 5 godina po njegovom završetku.

Banke spremile kredite za poljoprivrednike

Sredstva Evropske unije namenjena poljoprivredi mogu da se koriste za primarnu proizvodnju mesa, mleka, voća i povrća, za njihovu preradu, kupovinu mehanizacije i za seoski turizam.

– Ono što možemo i trebalo bi da razvijamo jesu stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo. Dakle, treba investirati u nabavku rasnih grla, osavremenjavanje proizvodnje na farmama, u preradne kapacitete, staklenike i plastenike, i naravno, u višegodišnje zasade, naročito jabuke i kruške, borovnice, aronije, breskve, kajsije, jagode, trešnje, jer je to roba koja se traži i sa kojom smo konkurentni na domaćem i na inostranim tržištima – navodi u razgovoru za „eKapiju“ Goran Đaković, urednik „Agrobiznis magazina“.

Inače, sve mere iz IPARD fondova funkcionišu po principu predfinansiranja, što znači da bi korisnik prilikom konkurisanja trebalo da predoči da ima finansijski kapacitet da investiciju samostalno završi, bez obzira na izvor finansiranja. Pored sopstvenog izvora, moguća su i kreditna zaduženja, pa su određene komercijalne banke već počele da prave proizvode namenjene finansiranju IPARD programa. Takođe, iz Ministarstva naglašavaju da će nakon formiranja nove Vlade Srbije nastaviti sa pronalaženjem „adekvatnog i korisnicima prihvatljivog modela predfinansiranja, u skladu sa njihovim ekonomskim potencijalima“.

Pročitajte takođe

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike

Niš uveo 11 građevinskih zona i smanjio porez za poljoprivrednike Veće grada Niša donelo je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *