Šta zanima strane kompanije koje planiraju da investiraju u Srbiji?
Izvor: Politika

Ekonomisti kažu da je od svih najrelevantniji pokazatelj bruto domaći proizvod po paritetu kupovne moći po stanovniku koji pokazuje realnu kupovnu moć stanovništva u jednoj zemlji. Srbija se tu, na listi Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda nalazi na sredini liste.

Prema metodologiji MMF-a, prosečan Srbin na raspolaganju godišnje ima 13.378 USD. Toliko vredi naš dohodak kad bi srpske cene bile kao u Americi. On vredi više, jer su cene u Srbiji niže nego u Americi i za jedan dolar može mnogo više robe da se kupi u našoj zemlji. Prema metodologiji Svetske banke, prosečan Srbin godišnje na raspolaganju ima 13.400 USD.

Izveštaj koji se obavezno nađe na stolu svakog ozbiljnog investitora pre nego što odluči da investicionu zastavu zabode u Srbiju je onaj o lakoći poslovanja koji svake godine objavljuje Svetska banka. Ono što je dobra vest za nas je da je Srbija na poslednjem rangiranju popravila svoju poziciju na listi za 32 mesta i sa 91. dospela na 59 poziciju. Jednim delom to se dogodilo i zbog promene metodologije. Međutim, ono što je za nas i dalje poražavajuće je da su gotovo sve zemlje regiona bolje rangirane od nas. Izuzev Bosne i Hercegovine i Albanije. Susedna Makedonija zauzima visoko 12 mesto.

Prema oceni ekonomiste Ljubomira Madžara sva ova rangiranja govore nešto o jednoj ekonomiji i nijedno nije bez značaja.

– Najrelevantniji je onaj koji meri BDP po paritetu kupovne moći. On nam govori koliko imamo proizvedene vrednosti za sve moguće potrebe – kaže Madžar i dodaje da investitori, osim rang-lista gledaju neke makroekonomske pokazatelje.Najvažnija je stopa inflacije koja govori o stepenu nereda u jednoj privredi, ali je važna i stopa rasta BDP-a. On je ime i prezime u ličnoj karti zemlje.

Madžar dodaje da indeks bede koji meri „Bloomberg “ može i da se radi na sofisticiraniji način kako bi rezultati bili relevantniji. Osim pukog sabiranja inflacije, rezultat se može umanjiti za stopu privrednog rasta i povećati za iznos kamata najčešće na potrošačke kredite.

– Dobro je da se u to uključi i stopa rasta jer ona govori o tome kakvi su izgledi za budućnost – kaže Madžar.

Sa druge strane, Bojan Ristić sa Ekonomskog fakulteta, koji redovno prati listu konkurentnosti koju objavljuje Svetski ekonomski forum kaže da pozicija Srbije stagnira.

– Ona meri koliko je jedna privreda konkurenta pa se ispitanicima postavljaju razna pitanja od toga koliko para biste ostavili u Srbiji ako odlučite da tamo letujete, koliko je razvijena putna infrastruktura pa do toga da li i koliko verujete političarima. Svaki put kada rangirate više zemalja prema istim kriterijumima postoji opasnost da slika ne bude najkompletnija i najobjektivnija – kaže Ristić i dodaje da je jedna od mana ovakvog rangirana to što je zasnovana na subjektivnom mišljenju ispitanika.

Na utisku anketiranih zasniva se i lista Transparentnosti o percepciji korupcije. Bez obzira na to što ova vlada borbu protiv korupcije smatra svojim prioritetom, rezultat na listi se ne popravlja.

– Ne mora da znači da će se napori vlade odmah preneti na lokalu – kaže Ristić.

Takođe, iako nije reč o klasičnoj listi i rejting agencije rangiraju Srbiju, pa je tako nedavno agencija za ocenu kreditnog rejtinga „Standard and Poors“ promenila kreditni izgled Srbije sa negativnog na stabilni, dok je kreditni rejting zadržan na nivou BB minus.

Kako kaže Nenad Gujaničić iz „Wise Brokera“, kreditni rejting neke zemlje je prilično značajna ocena. Daju je svetski priznate kreditne agencije iz prostog razloga što investitori u velikoj meri uzimaju u obzir ove sudove.

Gujaničić navodi da, što se tiče rejtinga Srbije, ona ima neinvesticioni status odnosno daleko je od najkvalitetnijih ocena, ali je i van zone špekulativnog investicionog ambijenta.

Ko nas sve i kako rangira

Svetska banka
Uslovi poslovanja: 59. od 189 zemalja
Bruto domaći proizvod po kupovnoj moći: 82. od 185 zemalja

Međunarodni monetarni fond
Bruto domaći proizvod po kupovnoj moći: 86. od 187 zemalja

Svetski ekonomski forum
Konkurentnost: 94. od 140 zemalja

Trasparentnost
Percepcija korupcije: 71. od 168 zemalja
Otvorenost budžeta: 47. od 102 zemlje

„Bloomberg“
Indeks bede: 7. od 60 zemalja