Svaki sedmi građanin u Srbiji pod hipotekom – Vrednost nepokretnosti za obezbeđenje kredita 1,426 milijardi dinara

Svaki sedmi građanin u Srbiji pod hipotekom – Vrednost nepokretnosti za obezbeđenje kredita 1,426 milijardi dinara

| Izvor: Gde investirati
Svaki sedmi građanin u Srbiji ima na svoje ime hipoteku, pokažuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, a vrednost nepokretnost koje služe kao obezbeđenje hipoteka iznosi više od 1,426 milijardi dinara, rekli su u NBS za Tanjug.

Brojke Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je na teritoriji Srbije pod hipotekom 1.021.334 nepokretnosti, a prema poslednjem popisu stanovništva u državi živi 7.186.862 stanovnika.

Nema tačnog podatka koliko je u Srbiji nepokretnosti otišlo na prodaju, ali kako kažu na sajtu Doboš trenutno su banke, prema njima dostupnim podacima zbog neizmirenja dugova po hipotekarnim kreditima oglasile prodaju 1.222 nekretnina, od čega je 647 stambenih, 219 poslovnih nekretnina, a 189 oglasa se odnosi na prodaju zemljišta.

Najviše objekata na prodaju je u glavnom gradu – 186, zatim sledi Novi Sad sa 88, Niš sa 52 i Subotica sa 35 nepokretnosti koje su na dobošu.

Većina oglašenih nekretnina, objašnjavaju „dobošari“, je posledica ranijih problematičnih kredita, budući da se banke za prodaju založene nepokretnosti odlučuju tek kao poslednjoj i nužnoj meri, a u međuvremenu pokušavaju da sa dužnikom postignu dogovor.

– Ukupna procenjena vrednost svih nepokretnosti koje služe kao sredstvo obezbeđenja kredita, o kojima su uneti podaci u bazu nepokretnosti, iznosi 1.426 milijardi dinara – kažu u NBS i naglašavaju da raspolažu samo podacima za novoodobrene kredite od formiranja baze od oktobra 2015. godine.

Podaci se odnose samo na deo koji sadrži navedena baza, a ne za celu teritoriju Srbije. Nepokretnosti u vlasništvu građana učestvuju sa oko 27% u ukupnoj vrednosti, dok je preostalih 73% u vlasništvu pravnih lica, kažu u ovoj instituciji.

– Nemamo podatke koji se odnose na ukupnu vrednost nepokretnosti pod hipotekom na nivou Srbije s obzirom na to da se prikupljaju podaci samo za jedan segment hipoteka, i to za one koje su sredstvo obezbeđenja kredita, a hipoteka može služiti kao sredstvo obezbeđenja različitih potraživanja – kažu u NBS.

Kada klijent kasni sa plaćanjem rate 30 dana, banka šalje opomenu. Ukoliko se klijent odazove pozivu banke i ispuni obavezu ili uspe da dogovori reprogram ili grejs period, otplata se nastavlja u skladu sa novim aneksom ugovora.

Prilikom prve prodaje formira se cena koja je 66% procenjene vrednosti. Ako u prvom krugu ne bude kupca, sledi druga prodaja, a cena nekretnine tada pada na 33% vrednosti. Ukoliko ni tada nema zainteresovanih i prodaja nije obavljena, ide se na novu procenu vrednosti i prodaja kreće izpočetka.

Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije upozorava građane da prilikom stavljanja nekretnine pod hipoteku dobro odmere svoje platežne mogućnost i da ne idu do pune granice koju odobrava Kreditni biro.

– Ukoliko dođe do toga da se kredit ne može otplatiti, prvo treba sa bankom razgovarati, a ukoliko nije moguće naći rešenje za otplatu, bolje je da sami prodaju nekretninu nego da banka aktivira hipoteku – naglašavaju u Bankarskoj akademiji.

Pročitajte takođe

Podsticaji iz Nemačke za uvođenje dualnog obrazovanja – Prilika za preduzeća u okviru develoPPP projekta

Podsticaji iz Nemačke za uvođenje dualnog obrazovanja – Prilika za preduzeća u okviru develoPPP projekta …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *