malina-620x330

Sve više regiona u Srbiji u kojima se uzgaja malina – U 2015. izvezeno 100.000 tona

Sve više regiona u Srbiji u kojima se uzgaja malina – U 2015. izvezeno 100.000 tona
Izvor: Tanjug

Šef Odseka za proizvodnju i preradu voća Ministarstva poljoprivrede Srbije Kolinda Hrehorović izjavila je da se malina, koja je najznačajnije voće u Srbiji po vrednosti koja se ostvaruje od njenog izvoza, počinje gajiti sve više i to posebno u onim regionima koji nisu bili karakteristični za njen uzgoj.

Ona je na skupu „Značaj maline i zadruga u Srbiji“, koji je organizaovan kao prateći program Etno sajma hrane i pića koji se održava na Beogradskom sajmu, kazala da je malina u 2015. učestvovala 48% u ukupnoj vrednosti koja je ostvarena od izvoza svog voća iz Srbije.

Hrehorovićeva je najavila da Ministarstvo poljoprivrede Srbije priprema set mera za unapređenje voćarstva u Srbiji, kao i da planira da od 2017. radi reonizaciju voćarstva, kako bi se videlo koji je region dobar za uzgoj pojedinih voćnih vrsta.

– U prošloj godini je iz Srbije izvezeno oko 100.000 tona malina i to uglavnom na tržište Evropske unije, imamo kvaklitet, ali nam nedostaje sadni material i na tome, kao i na sortimentu trebamo raditi – navela je ona.

Direktor zemljoradničke zadruge Agro eko voće iz Arilja Božo Joković kazao je da je malina kraljica voća u Srbiji i da zauzima značajno mesto u srpskoj poljoprivrednoj proizvodnji.

On je naglasio da država treba da stane iza proizvođača tog voća koji su okupljeni u udruženja ili zadruge, kako bi se podigao nivo proizvodnje na jedan viši stepen, odnosno da se više ide na preradu i finalizaciju i na tržište nastupa sa određenim prerađevinama, bilo svežim ili zamrznutim.

– Potrebna nam je dobra organizacija i da se napravi dobra strategija u narednom period gde će se znati pravila igre u celoj priči, odnosno šta će raditi proizvođači, distributeri, izvoznici, kao i šta tržište traži. Sve od toga zavisi. Mi jednostavno moramo se prilagodimo tržištu u narednom periodu – kazao je Joković.

Da bi se to uradilo, kako je dodao, Srbija mora da osnaži sortiment i kulturu gajenja malina, ali i da mnogo radi na pripremama projekata i edukaciji.

– Jedino udruživanjem možemo uspeti doći do nekog željenog cilja kojeg u prethodnom period nismo iskoristili adekvatno. Nesmemo dozvoliti da nam se ponove stare greške, već da izvučemo pouku i da pokušamo da u narednom period napravimo dobru priču, a to je izvoz maline u višem obliku – rekao je on.

Prema njegovim rečima, najveći problemi proizvođača malina u Srbiji su nedovoljno sredstava za investicije, nedostatak kapaciteta za preradu, ali i nedostatak adekvatnog sadnog materijala koji bi bio konkurentan. Kako je dodao, treba raditi i na marketingu, kao i na prodaj i plasmanu da bi se sve što je proizvedeno bilo prodato.

– Problema će stalno biti, ali ih moramo rešavati u hodu sa svim učesnicima u celoj priči – dodao je on.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović kazao je da je za malinare posebno važno udruživanje u zadruge, jer samo tako oni mogu da ostvare neke boljitke.

– Kad su u sistemu zadruge sve mnogo lakše funkcioniše. Malinari od tog udruživanja imaju višestruku korist, jer imaju kontinuiran i kvalitetan proizvod kada im dođe kupac, mogu da obezbede količinu i da sa kupcem uđu u pregovore – kazao je Mihajlović.

On je dodao i da su u Srbiji uglavnom sitni posedi na kojima se uzgaja malina i samo udruživanjem može da se obezbedi neophodna količina ali i jeftinije može da se izvrše sertifikacija.

Zadruga, kako je istakao, radi i na marketingu i promociji proizvoda, a i jeftinije je da se zajednički nabavi hladnjača.

– Ovde je svašta ekspetimentisano, ali je samo zadruga gurana u zapećak. Ne moramo da se stidimo zadruga jer nema boljeg rešenja od njih – naglasio je Mihajlović dodavši da zadrugarstvo u Srbiji ima tradiciju, dugu preko 100 i više godina.

On je naveo i da je u prošloj godini u Srbiji poslovalo 1.638 zemljoradničkih zadruga, u kojima je zaposleno 4.700 ljudi, kao i da su 2015. zadruge u Srbiji imale 68 milijardi dinara ukupnog prihoda.

– Budućnost Srbije je EU, a tamo su u bilo kojoj zemlji svi organizovani preko zadruga, kooperativa, svi imaju svoje institucije. Zadruge su značajne i za nova zapošljavanja i za očuvanje sela – zaključio je Mihajlović.

Pročitajte takođe

preduzetnici

PKS oslobađa članarine 75% firmi

PKS oslobađa članarine 75% firmi | Izvor: Tanjug Obaveze plaćanja članarine za članstvo u Privrednoj …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *