Sve više vune iz Srbije nalazi kupce van granica zemlje – Vrednost prošlogodišnjeg izvoza 4,2 mil EUR
| Izvor: Novosti

Otkup vune u Srbiji obavlja se na „divlje“, u sivoj zoni. Ne postoje ni zvanični podaci o tome koliko se godišnje proizvede i otkupi vune. Dok su otkupljivači bili registrovani preko zadruga, taj broj se i znao, a sada se više statistički to ne obrađuje.

Kako kažu u Udruženju za industriju tekstila, odeće, kože i obuće u PKS, prodaja vune u našoj zemlji prilično se neorganizovano radi. Postoje četiri područja gde se ona otkupljuje – vojvođanski deo, sjenički, pirotski i južna Srbija.

– Izvoz vune u Srbiji se povećava svake godine, jer je potražnja za vunom u Evropi ogromna – rekao je Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja.

– U Srbiji se uglavnom obavlja prečišćavanje i baliranje vune po klasama, a onda se izvozi, zato što u Srbiji nema fabrika za pranje vune. Prodaja vune se radi u sivoj zoni i plaća se na ruke. Država tu sigurno dosta gubi, jer smo uništili preradu vune u našoj zemlji, kakve je nekad bilo. Više i nema fabrika koje se ozbiljno bave preradom, pranjem i bojenjem vune.

Prema rečima Vasiljevića, prošle godine smo izvezli nešto više od četiri hiljade tone vune. Deo vune odlazi u Bugarsku na bojenje, pa se vraća u Srbiju. Naši najveći kupci su Bugarska, Nemačka, Turska, Poljska, Italija, Belgija i Ukrajina. Vrednost prošlogodišnjeg izvoza bila je 4,2 mil EUR.

Kada je reč o uvozu, prema podacima Udruženja, vunu kupujemo iz Italije, Makedonije, Turske, Grčke, Bosne i Hercegovine, Australije, Albanije, Nemačke, Kine, Hrvatske i Crne Gore. Prošle godine Srbija je uvezla 1.080 tona vuna, u vrednosti od oko 1,1 mil EUR.

Ipak, ovčari u Srbiji su, bez obzira na to gde i kako vuna završava, zadovoljni time što mogu da je prodaju. Do sada su vunu, posle raspada nekadašnje države i propasti velikih proizvođača štofova po kojima je Srbija bila svetski poznata, morali da bacaju ili spaljuju.

Naša vuna je srednjeg i lošijeg kvaliteta, jer je kod nje bitna debljina vlakna, istakao je Risto Čalija, vlasnik firme „Saint George“.

– Od vune iz Srbije možemo da pravimo neku vunicu, jer tu ide mešavina, ili neke ćilime i tepihe, ali za muška odela i fine damske kostime naša vuna je previše gruba – objašnjava Čalija.