Tačka na finansijsko izveštavanje za 2015. godinu

Tačka na finansijsko izveštavanje za 2015. godinu
Izvor: eKapija

Sa poslednjim danom jula ove godine stavljena je tačka na finansijsko izveštavanje za 2015. godinu. Kraj juna meseca bio je rok za podnošenje pojedinačnih finansijskih izveštaja, a 31. jul za predaju konsolidovanih finansijskih izveštaja. Prve izveštaje su bili u obavezi da dostave pravna lica koja su po zakonu obveznici podnošenja finansijskih izveštaja, a druge ona koja imaju kontrolu nad jednim ili više pravnih lica, što znači da su u obavezi da podnesu konsolidovane finansijske izveštaje za ekonomsku celinu.
Vreme koje protekne od okončanja poslovne godine do podnošenja finansijskih izveštaja je šest za pojedinačne, odnosno sedam meseci za konsolidovane izveštaje. To je vreme u kom uprava i računovođe mere i iskazuju sve ono što se događalo tokom prethodne godine i pakuju ih u zakonom propisane izveštajne forme. To je veoma odgovoran posao čiji rezultat mora imati kvalitete istinitosti i objektivnosti potvrđene od strane revizora.

Upravo okončana finansijska izveštajna godina je bila prva godina nakon burnih promena u osnovama finansijskog izveštavanja koje su nastale u 2004. godini, kada je počeo da se primenjuje novi Zakon o računovodstvu i novi Zakon o reviziji. Ti zakoni su odrazili značajne promene u celom sistemu finansijskog izveštavanja u Srbiji, koje su nastale u naporu da se naše zakonodavstvo i praksa harmonizuje sa zahtevima Evropske Unije. U tom smislu se 2015. izveštajna godina može smatrati godinom stabilizovanja finansijskog izveštavanja na novim osnovama. To je godina u kojoj su i revizori i računovođe radili već imajući iskustvo sa novim okolnostima.

Neki od glavnih efekata novih odredbi finansijskog izveštavanja mogli bi se ovako sumirati:

• Produženi rokovi za podnošenje konačnih finansijskih izveštaja. Raniji rok je bio kraj februara, sada je to 30. jun za pojedinačne, odnosno 31. jul za konsolidovane finansijske izveštaje. Generalno bi se moglo reći da duži rok donosi više sigurnosti da će izveštaji biti ozbiljnije promišljeni i prezentirani. S druge strane, javnost dobija finansijske izveštaje tek u drugoj polovini godine nakon okončanja poslovne godine na koju se izveštaji odnose. Izvlačenje zaključaka na osnovu statističkih finansijskih izveštaja, koji su na raspolaganju od početka marta, je rizičan posao.

• Preuređeni osnovi za finansijsko izveštavanje. Nakon višegodišnjeg prigovaranja da su odredbe po kojima mala i srednja pravna lica primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja zaista težak, preskup i nepodnošljiv teret za njih, došlo je do usvajanja Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja za male i srednje entitete. Ovi standardi su znatno kraći (oko 250 strana teksta) od punih standarda (više od 2.800 strana), a uz to su jednostavniji za primenu. Uz ovo, makro pravna lica ne primenjuju ove standarde, već lagane domaće propise koji se odnose na njihovo finansijsko izveštavanje.

• Revizori mnogo dublji i zahtevniji u svojim ispitivanjima. Glavna zaoštravanja discipline finansijskog izveštavanja prelamaju se preko leđa revizora. Neprekidno se preispituju i unapređuju standardi revizije, a ovi idu u sve više detalja, tako da revizija postaje sve zahtevniji analitički posao koji traži sve više ekspertnosti i vremena. Njihovo produbljeno angažovanje proizvodi zahteve da računovodstvo klijenta kojeg ispituju bude što bolje organizovano, kako bi finansijske informacije bile što kvalitetnije.

• Mnogo više sklada faktora finansijskog izveštavanja kod podnosilaca izveštaja. Samo laik danas može tvrditi da su finansijski izveštaji pravnog lica stvar računovođa zatvorenih u odvojenim prostorijama, odakle šalju izveštaje rukovodstvu koje ih dalje prosleđuje javnosti. Daleko od toga, konačno je probilo razumevanje da su finansijske informacije u svom kvalitetu visoko zavisne od kvaliteta saradnje svih onih koji su povezani sa poslovnim događajima na koje se odnose. Unutar izveštajnog obveznika svi faktori (uprava, službe i računovođe) deluju sve skladnije na liniji praćenja poslovnih dogođaja i prezentiranja finansijskih izveštaja.

• Celokupno finansijsko izveštajno okruženje Srbije unapređeno. Nisu samo izveštajni obveznici i revizori unapređeni pod pritiskom zahteva za kvalitetnijim finansijskim izveštavanjem. Pandan tome je unapređenje zakonskih i regulatornih okvira. Zakoni su usklađeniji za uslovima EU, proradile su institucije nadgledanja nad revizorima i ukupnim finansijskim izveštavanjem u Srbiji.

Sigurno je unapređeno finansijsko izveštavanje u Srbiji. Međutim, sve je daleko od ideala. Mora se gledati napred. Intenzivno se traže sve slabosti finansijskog izveštavanja, radi njihovog markiranja i eliminisanja, ali i novi prostori unapređenja kvaliteta finansijskog izveštavanja. Kvalitet finansijskih informacija je kritično važan faktor pouzdanosti čitavog ekonomskog sistema, zato se beskompromisno ide napred u jačanju kvaliteta čitavog sistema finansijskog izveštavanja.

Autor: Miroslav M. Milojević, direktor Instituta za ekonomiku i finansije

Pročitajte takođe

Instagram uveo najveće promene u poslednjih nekoliko godina

Instagram uveo najveće promene u poslednjih nekoliko godina Instagram je uveo najveće promene još od …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *