finansije

Tehnološki razvoj u slobodnim zonama u Srbiji – Oko 260 korisnika u 2015. godini prihodovalo 5 mlrd EUR

Tehnološki razvoj u slobodnim zonama u Srbiji – Oko 260 korisnika u 2015. godini prihodovalo 5 mlrd EUR
| Izvor: eKapija

U Srbiji je 2015. godine poslovalo 14 slobodnih zona koje su imale ukupno 260 korisnika, zapošljavale 22.242 radnika, a vrednost realizovanog prometa robe i usluga iznosio je oko 5 mlrd EUR.
I pored dinamičnog razvoja slobodne zone Srbije nisu konkurentne. Da bi koncept slobodnih zona nastavio da bude i dalje efektivan potrebno je da uslovi poslovanja budu bolji u odnosu na slobodne zone u okruženju.

Inače, slobodne zone su deo teritorije Republike Srbije, infrastrukturno opremljene, gde se mogu obavljati proizvodne i uslužne delatnosti uz specijalne državne pogodnosti. Slobodne zone su instrument ekonomske politike regionalnog razvoja. One omogućavaju najbrže privlačenje investicija u proizvodne programe a time imaju direktan uticaj na tehnološki razvoj kao i na podizanje nivoa znanja i veština radne snage, što je ključna pretpostavka za poboljšanje konkurentnosti privrede Srbije.

Osnovna ideja koncepta slobodnih zona je obezbeđenje najpovoljnijih uslova za poslovanje u cilju privlačenja direktnih investicija, uvođenja novih tehnologija, povećanja izvoza i uposlenosti. Za razliku od direktnih državnih subvencija za otvaranje novih radnih mesta, investitori povlastice u slobodnim zonama koriste nakon početka poslovanja.

Koncept slobodnih zona je baziran na principu da se investitori oslobađaju poreza posle izgradnje fabrika i posle uposlenja radnika. Tek kada se efekti direktnih investicija vide (preko novih radnih mesta i novih tehnologija) kompanije u zonama uživaju u carinskim i poreskim oslobađanjima, koja su i bila motiv za njihovo investiranje. Država tada može da očekuje nove prihode u budžet kroz naplatu PDV-a na povećanu potrošnju koja će se javiti sa novom uposlenošću. Tako će država dobiti veći prihod od iznosa poreskih oslobađanja koja je uvela u zonama, a lokalne samouprave pripadajući prihod iz poreza na plate novozaposlenih radnika.
Pogodnosti koje se nude korisnicima slobodnih zona:

– Oslobođenja od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu koja je namenjena obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u slobodnoj zoni (repromaterijal, oprema, građevinski materijal);

– Oslobađanje od plaćanja PDV-a na unos dobara u slobodnu zonu, kao i pružanje prevoznih i drugih usluga u vezi sa unosom dobara;

– Oslobađanje od plaćanja PDV-a na promet dobara i usluga u slobodnoj zoni, kao i na na promet dobara između korisnika dve slobodne zone;

– Oslobađanje proizvodnih korisnika plaćanja PDV-a na potrošnju energenata.

Slobodna zona Pirot U 2015. godini na teritoriji Republike Srbije funkcionisalo je 14 slobodnih zona i to: Slobodna zona „Pirot“, Slobodna zona „Zrenjanin“, Slobodna zona „Subotica“, Slobodna zona „Novi Sad“, „FAS Slobodna zona“, Kragujevac, Slobodna zona „Šabac“, Slobodna zona „Užice“, Slobodna zona „Smederevo“, Slobodna zona „Kruševac“, Slobodna zona „Svilajnac“, Slobodna zona „Apatin“, Slobodna zona „Vranje“ i Slobodna zona „Priboj“i Slobodna zona „Beograd“.
Preduzeća, korisnici slobodnih zona, „Fiat Automobili Srbija“ d.o.o. Kragujevac, „Tigar Tyres“ d.o.o. Pirot i „Impol Seval“ A.D. Sevojno, nalaze na listi petnaest najvećih izvoznika iz Republike Srbije. U Slobodnoj zoni „Pirot“ vrednost ukupnog prometa robe u 2015. godini iznosi oko 690 mil EUR. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 135,43%.

Slobodne zone su u 2015. godini imale ukupno 260 kompanija – korisnika. Broj zaposlenih u zonama je 22.242 radnika i u odnosu na 2014. godinu taj broj se povećao za 15,51%. Vrednost realizovanog prometa robe i usluga iznosi oko 5 mlrd EUR dok je u zone uvezeno robe za oko 2 mlrd EUR, a izvoz je narastao na blizu 3 mlrd EUR, dok je vrednost realizovanog prometa usluga u slobodnim zonama oko 20 mil EUR.

Investicije u zonama Srbije za poslednje 4 godine su bile oko 1,3 mlrd EUR, od kojih je ukupan obim investicija u slobodnim zonama u 2015. godini iznosio 156 mil EUR. Samo Slobodna zona Pirot je od 2000. godine privukla oko 400 mil EUR direktnih investicija u proizvodne aktivnosti.

I pored dinamičnog razvoja slobodne zone Srbije nisu konkurentne

Da bi koncept slobodnih zona nastavio da bude i dalje efektivan potrebno je da bude konkurentan u odnosu na slobodne zone u okruženju. Imajući u vidu da carinska oslobođenja za korisnike slobodne zone sve više gube na značaju, nameće se potreba za uvođenjem dodatnih stimulativnih mera koje bi slobodnim zonama omogućile dalji prosperitet. Pod dodatnim stimulativnim merama, pre svega se misli na:

1. Poreske olakšice za korisnike slobodnih zona. Slobodne zone Srbije u ovom trenutku nisu konkurentne u odnosu na slobodne zone u svetu, kao i na zone u neposrednom okruženju, Makedonija i Turska oslobađaju investitore plaćanja poreza na dobit preduzeća. U cilju poboljšanja naše konkurentnosti neophodno je za proizvodne kompanije u slobodnim zonama uvesti potpuno oslobađanje od poreza na dobit.

2. Uvođenje podsticajnih mera lokalne samouprave. Opštine trebaju stimulativnim merama u slobodnim zonama da utiču na privlačenje direktnih investicija i povećanje uposlenosti. Kada se u početku odreknu opštinskih taksi i poreza u kasnijoj fazi će više prihodovati u budžet preko doprinosa na plate novouposlenih radnika.

Dragan Kostić, autor teksta Lokalne samouprave bi trebalo da uvedu subvencije proizvodnim kompanijama kroz povraćaj dela poreza na plate za nova radna mesta u slobodnim zonama (subvencija, refundacija ili neki drugi vid) kao i donošenje odluka o oslobađanju od plaćanja gradskih i opštinskih taksi i poreza za izgradnju i eksploataciju objekata namenjenih proizvodnim aktivnostima u slobodnim zonama. Ovakve mere su dozvoljene i u Evropskoj uniji zato što ne remete konkurentnost i smatraju se merama regionalnog razvoja.
3. Dalje poboljšanje konkurentnosti slobodnih zona može se ostvariti kroz brz i efikasan carinski postupak koji će ubrzati promet roba i usluga i smanjiti zadržavanja kamiona u slobodnim zonama. Sve vreme dok je roba u zoni ona je pod carinskim nadzorom a postoji i kontrola prilikom ulaska ili istupa na državnoj granici pa se eliminišu rizici.

4. Finansiranje izgradnje objekata u državnom vlasništvu ili vlasništvu lokalne samouprave koji će služiti za inkubaciju proizvodnih brownfield investicija korisnika slobodnih zona. Značajan broj zainteresovanih stranih investitora pokazuje interes, da u iznajmljenom objektu proveri u praksi poslovnu klimu koji nudimo i rezultat svog poslovanja a potom gradi svoj proizvodni objekat. Za ovo su nam potrebni objekti u državnom vlasništvu ili vlasništvu lokalne uprave koji će služiti kao inkubator proizvodnih aktivnosti, sa određenim rokom boravka od 2-3 godine, dok investitor ne izgradi svoj objekat.

Svuda u svetu se model slobodnih zona kao instrumenta za najbrže privlačenje stranih investicija dokazao. Potrebno je samo primeniti ga na pravilan način i kod nas.

Autor teksta: Dr Dragan Kostić, izvršni direktor Slobodne zone Pirot i predsednik Regionalne privredne komore Niš

Kompletan sadržaj Tematskog biltena „Buđenje industrije u Srbiji“ možete pročitati OVDE.

Pročitajte takođe

chinamap

Kineska banka u Srbiji – korist za privredu i građane

Kineska banka u Srbiji – korist za privredu i građane | Izvor: RTS Kineska nova …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *