Tek svaka četvrta nekretnina „ženska“ – Supružnici od 1. jula automatski suvlasnici novostečenog stana

Tek svaka četvrta nekretnina u Srbiji u stopostotnom je vlasništvu žena, a još 11% je u mešovitom posedu, podaci su Republičkog geodetskog zavoda koje je danas objavila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

To je, uz činjenice da su slabije plaćene za iste poslove ili da imaju manje prilika za napredovanje u odnosu na muškarce, još jedan ilustrativan primer neravnopravnog položaja koji žene imaju u našem društvu.

Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova stupio je na snagu 1. jula i zahvaljujući saradnji NALED-a, Kabineta potpredsednice Vlade Srbije, RGZ i Ekonomskog kokusa Narodne skupštine pripremljen je i usvojen amandman da supružnici koji u toku braka steknu stan, kuću ili neki drugi objekat budu automatski upisani u katastar kao nosioci prava zajedničke svojine.

S druge strane, ukoliko je reč o posebnoj imovini stečenoj u toku braka, ostavljena je mogućnost da se supružnici dobrovoljno saglase da samo jedan partner bude upisan u katastar kao vlasnik i o tome će javni beležnik obavestiti Republički geodetski zavod.

– Imovina stečena u braku je i do sada po zakonu bila tretirana kao zajednička, ali u praksi se neretko dešavalo da se kao vlasnik upiše samo muškarac pa su žene u slučaju razvoda morale da prolaze kroz dugogodišnje parnice da bi dokazale svoj udeo u vlasništvu. Sve to je nepotrebno trošilo vreme i sredstva svih učesnika u postupku, pa i suda – kaže Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALED-u.

Amandman o automatskom upisu zajedničke imovine supružnika jedan je od ukupno 19 na Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova koje su Narodnoj skupštini uputili poslanici Ekonomskog kokusa na inicijativu i uz podršku NALED-a.

Svih 19 amandmana prihvatio je parlament i tako je unapređen tekst zakona, koji omogućava da se upis imovine u katastar završi odlaskom na jedno mesto, kod javnog beležnika, umesto na šest šaltera, obezbedi veća ažurnost katastra i poveća pravna sigurnost.

Ekonomsko osnaživanje žena u fokusu je aktivnosti NALED-a, a jedna od ključnih inicijativa pokrenuta je u saradnji s Koordinacionim telom Vlade Srbije za rodnu ravnopravnosti i udruženjem Etno mreža, za upošljavanje 1.000 žena i mladih u ruralnim područjima na izradi tradicionalnih rukotvorina kao poslovnih i diplomatskih poklona. Prema Satu zapošljavanja na sajtu 1000zena.rs, dosad je kroz ovaj projekat obezbeđen angažman od 9.583 radna dana što je dovoljno da se uposli 436 žena na mesec dana i stekne dodatne prihode za svoje domaćinstvo.

Žene u seoskim sredinama čine više od polovine stanovništva, ali tri od četiri nisu plaćene za posao koji obavljaju. Slika neravnopravnosti nije mnogo bolja ni kada se posmatra cela Srbija. Uposleno je tek 43,7% žena naspram 56% muškaraca. Čak 71% muškaraca su na rukovodećim pozicijama. Od 250 poslanika u parlamentu, 87 su žene. U 166 lokalnih samouprava, samo 11 imaju gradonačelnicu ili predsednicu opštine. Među 22 člana Vlade Srbije, tek pet su dame.