Tranzicija „pojela“ profesionalna oboljenja – Poslodavci plaćaju radnicima da ne prijavljuju probleme

Tranzicija „pojela“ profesionalna oboljenja – Poslodavci plaćaju radnicima da ne prijavljuju probleme
| Izvor: Politika

U Srbiji je u toku izrada nove liste profesionalnih oboljenja, koja će jasno odrediti zbog kojih bolesti radnik ubuduće može da računa na povlastice u lečenju i penzionisanju. Specijalisti medicine rada, međutim, upozoravaju da je podjednako važno insistirati da lekari prijavljuju slučajeve profesionalnih oboljenja.

Prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada Karajović, ukazuje na apsurdan podatak da se ovoj ustanovi, kojoj je briga o zdravlju radnika i prevencija profesionalnih oboljenja i povreda na radu glavni zadatak, godišnje prijavi svega desetak slučajeva profesionalnih oboljenja.

– Nekada je godišnje prijavljivano na stotine slučajeva, danas ih brojimo na prste. U Nemačkoj se godišnje prijavi na desetine hiljada slučajeva profesionalnih oboljenja – navodi Milovanović.

On tvrdi da je ovakvo stanje posledica promenjenih tržišnih odnosa: današnji poslodavci izbegavaju da prijave radnike koji pate od oboljenja nastalih usled uslova rada, da ne bi plaćali odštetu. Zato radnicima nude nagodbu – da o bolesti ćute, a da će za to dobiti izvesnu novčanu nadoknadu.

– Od astme kao profesionalnog oboljenja ranije smo imali godišnje najmanje stotinak prijavljenih obolelih. Na klinci Instituta Karajović nedeljno smo ispitivali između 10 i 12 rudara. Danas ih toliko imamo godišnje – navodi neke od drastičnih slučajeva profesionalnih oboljenja, koje je tranzicija – ukinula.

Kao poseban paradoks ističe činjenicu da su u Institutu za medicinu rada godišnje lečili stotine radnika od takozvane vibrirajuće bolesti, koja se dobija usled rada motornom testerom, bušilicom i sličnim alatima. Ova bolest pogađa kosti, nerve, zglobove, mišiće i krvne sudove.

Milovanović kaže da je pokušao da sklopi ugovor o sistematskim pregledima sa preduzećem Srbijašume, koje je tradicionalno imalo najveći broj radnika s vibrirajućom bolesti. Nadležni iz te firme su mu odgovorili da više nemaju nijednog zaposlenog sekača. Radnike koji se služe motornim testerama sada angažuju preko privatne kompanije. Kada posle pet-šest godina radnici počnu da obolevaju, privatnik ih zameni zdravima.

– Takvo iskorišćavanje ljudi mora da se promeni – ukazuje dr Milovanović i navodi da ako je Ministarstvo zdravlja prepoznalo važnost prijavljivanja povreda na radu, za šta već postoji program, to mora hitno da se uradi i za prijavljivanje profesionalnih oboljenja.

Podseća i da je dodatni problem ukidanje službe medicine rada. Lekari opšte prakse, tvrdi, nisu dovoljno obučeni da prepoznaju profesionalne bolesti.

Pročitajte takođe

Sezoncima staž i osiguranje na radu – Srbija dobija novi zakon o sezonskim poslovima do kraja 2017.

Sezoncima staž i osiguranje na radu – Srbija dobija novi zakon o sezonskim poslovima do …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *