Tri posete doktoru za jedno bolovanje – Izabrani privatni lekar rasteretio bi primarnu zdravstvenu zaštitu

Tri posete doktoru za jedno bolovanje – Izabrani privatni lekar rasteretio bi primarnu zdravstvenu zaštitu
Izvor: eKapija

Majka sa detetom koje ima temperaturu, da ne bi čekala u domu zdravlja, ode kod privatnog pedijatra, koji ustanovi da dete treba da se leči nedelju dana. Majka potom, da bi dete imalo potvrdu za školu ili vrtić, mora kod državnog lekara, i mora po svoje doznake za bolovanje kod svog izabranog lekara….to su najmanje tri pregleda, tri čekaonice sa bolesnim detetom. Zar ne bi bilo jednostavnije da se uvaži nalaz prvog lekara, koji je jednako licenciran kao i drugi? – ovako u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi, novoosnovanoj organizaciji čija je misija integracija privatnih zdravstvenih ustanova u zdravstveni sistem Srbije, objašnjavaju kako u praksi izgleda nepotrebno dupliranje nalaza i tretman lekara u privatnom sektoru zdravstva.

Pre četiri godine Republički fond za zdravstveno osiguranje usvojio je pravilnik, kojim su privatnim lekarima data prava da otvaraju bolovanja, upućuju pacijente na specijalističke preglede u državne ustanove, na bolničko lečenje i propisuju medicinsko-tehnička pomagala. Iako obelodanjen u Službenom glasniku, pravilnik je „suspendovan“. Kako smo tih dana mogli da pročitamo, razlog su, između ostalog, bili lekari u državnim domovima zdravlja koji su se pobunili da će kolege u privatnom sektoru dobiti samo prava ali ne i obaveze, a predlog nije prošao ni Ministarstvo zdravlja.

I ovaj, kao i većina drugih pokušaja uključivanja privatnika u sistem obaveznog osiguranja, prošao je neslavno. Čak i u situacijama kada su privatnim lekarima data pojedina prava, administracija i procedure su prekomplikovane. To je i jedan od razloga zbog čega tek 132 lekara u privatnom sektoru (prema podacima RFZO) imaju ugovore za propisivanje lekova na recept.

– Treba da je jasno da svi lekari u Srbiji, i u privatnom i u državnom sekoru imaju iste uslove za dobijanje licence, i sami biraju sektor u kome će raditi. Dakle postoji jedan kriterijum a to je ima li lekar licencu ili ne – naglašavaju u Asocijaciji.

U praksi je međutim drugačije.

– Jasnu ilustraciju o izdvojenosti lekara u privatnom i državnom zdravstvu imamo u svakodnevnom nepriznavanju mišljenja i uputa lekara iz privatnog sektora, kao u slučajevima kada pacijent nastavlja svoje lečenje u državnom sistemu.

U Ministarstvu zdravlja, međutim, tvrde da su to pre izuzeci nego pravilo, i da, kako kaže ministar Zlatibor Lončar, „jedino ako medicinska dokumentacija sa kojom pacijenti dolaze iz privatnih ustanova ne ispunjava standarde, nove analize moraju da se urade. U suprotnom nema razloga da se ne prihvate“.

U Udruženju Privatni lekari Srbije ističu da se sve rešava samo jednim potezom – kada Fond zdravstvenog osiguranja potpiše ravnopravne ugovore sa državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama ovakva pitanja neće postojati.

– Sada se Fond ponaša diskriminatorski prema privatnom zdravstvu i ne priznaje nalaze privatnih lekara, pa čak ni profesora koji su do juče bili državni lekari – kaže predsednik ovog udruženja prof. dr Višeslav Hadži-Tanović.

Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj su privatne ustanove i zaposleni u njima ostali putpuno van sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. Zasada se sa privatnicima potpisuju ugovori samo za one usluge koje se ne mogu ostvariti u okviru postojeće mreže državnih zdravstvenih ustanova (hiperbarične komore, dijaliza), a Hadži-Tanović kaže da ovakvo ponašanje jasno govori da državne strukture još nisu prevazišle ideološka opterećenja da je privatan sektor ravnopravan činilac, a ne „državni neprijatelj“.

– Ne prihvatamo ponižavajuće ponude na „kašičicu“ i tražimo ravnopravan tretman. Uostalom pacijent je taj koji za svoje pare bira kod koga će da se leči. Na ovaj način direktno se krše ljudska prava i prava pacijenata.

baner1
Građani Srbiji koji najveći broj zdravstvenih usluga obavljaju u privatnim ustanovama, nemaju čak ni mogućnost da svoj karton iz državnog doma zdravlja „presele“ kod privatnika, odnosno ne postoji varijanta izabranog lekara koji je zaposlen u privatnoj ustanovi. U Asocijaciji kažu da veliki broj usluga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenti zakazuju mesecima unapred, dok istovremeno postoje raspoloživi kapacitieti u privatnom sektoru. To bi ujedno uticalo i na kvalitet zdravstvenih usluga.

Istog mišljenja je i direktor privatnog Doma zdravlja „Clinicanova“ Milan Mratinković, koji kaže da bi to značajno rasteretilo državne ustanove a usluge bi postale dostupnije građanima.

– Lekar je lekar, a takva organizacija bi dodatno motivisala privatnike da otvaraju ustanove i unapređuju kvalitet svojih usluga. Ako je krajnji cilj poboljšanje zdravstvene zaštite i preventive država bi to morala da uradi.

Odgovor koji stiže od države, međutim, ne nagoveštava izmenu postojeće prakse uskoro. U intervjuu za „eKapiju“, ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je reorganizaciju primarne zdravstvene zaštite. Potrebno je, kako je rekao, sačekati da se ona završi da bi se sagledale nove mogućnosti.

Pročitajte takođe

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća Međunarodna …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *