U bankama beskorisno čuči skoro 9 mlrd EUR | Izvor: Dnevnik Na štednim računima u Srbiji naši građani imaju blizu 9 mlrd EUR. Kamate su svake godine sve manje, a danas skoro jedva da ih i ima. Zbog toga ostaje da se potraže druge mogućnosti ulaganja, a ponuda i nije mala. Štedišama koji bi da postanu makar i mali investitori, od izesnijih prihoda na raspolaganju su državne obveznice, štedna osiguranja, penzioni fondovi i ulaganje u nekretnine. Sve ove alternativne prilike imaju svoje prednosti i mane. Ipak, najveći problem je kod ulagača, jer je u Srbiji najviše štednih računa s ulogom do 500 EUR, a to znatno ograničava mogućnosti ulaganja. Najsigurnije i najisplativije su državne obeznice. Njih kao sigurne hartije koriste banke, penzioni fondovi koji ih kupuju i tu plasiraju novac klijenata. Međutim, za građane je najveći problem što je najmanja moguća suma za ulaganje 5.000 EUR. Zato postoji mogućnost da se više njih udruži i kupi jednu ili nekoliko obveznica, nađu brokera i čekaju da novac stigne, pa da ga podele. Na pomenutu sumu, sa rokom dospeća od godinu dana dobija se 195 EUR. U bankama ne samo što se dobija manja suma, već se na prihod od kamate plaća porez po stopi od 15%, što nije slučaj kod sume koja se dobije kod obveznica. Prinos na obveznice u Srbiji nije striktno određen. Za obveznice u evrima kreće se od 2,25 po čak 4,20%, a kod dinara od 4,95 do 12,99 procenata godišnje. Nadležni najvljuju da bi uskoro mogli da emituju i obeznice manje vrednosti dostupnije većini građana. Druga opcija su štedna životna osiguranja, a imaju ga gotovo sve osiguravajuće kuće. Stranka uplaćuje novac po unapred dogovorenom ritmu – mesečno, kvartalno, godišnje. Kada prođe broj godina nazanačen u ugovoru novac se dobija. Prinosi na štedna osiguranja kreću od 2,5% kod najvećeg broja kompanija. Na ovaj prihod, takođe, se državi plaća porez od 15%. Pored toga, ukoliko nastupi nezgoda nazančena u polisi osiguranik dobija novac ranije, a prema stavka zaključenog ugovora. – Mislim da su štedna osiguranja veoma dobra investicija – mišljenja je dr Boris Marović. – Ne samo da osiguranik dobija kamatu, koja je veća nego u bankama, već je istovremeno i osiguran. Zato je ovo opcija o kojoj vredi razmisliti u budućnosti. Direktor Merkur osigiranja u Srbiji, Miodrag Kvrgić objašnjava da je kod njih kamata 2,5% godišnje. Za premiju od 450 evra plaća se 37,5 evra. Od broja godina i toga da li će biti potrebe da se zbog osiguranog slučaja isplati premija zavisi i konačan dobitak. A to konkretno znači da muškarac od 37 godina, koji uplaćuje premiju 15 godina akumulira 6.750 EUR, a nakon isteka tog roka dobija 7.273 EUR. Pored toga, osiguranik stiče pravo na učešće u dobiti koja može biti plus 250 do 350 EUR. Treća opcija su dobrovoljni penzioni fondovi. Tu se novac uplaćje mesečno, mada može i odjednom. Prinosi su i preko 10%, a nema poreza od 15%. Ovo ne samo da je dobra mogućnost za investiranje već sve više postaje preka potreba. Danas svaki treći poslodavac plaća manju penziju nego što bi trebalo, odnosno, zakida zaposlenom u odnosu na iznos koji bi trebalo da uplati. U fonodovima kažu da se uplatom 5.200 dinara mesečno na rok od 30 godina može od 60 do 80 godine života obezbediti penzija od 70.000 dinara. Moguće su i uplate manjih suma od 1.000 do 1.500 dinara mesečno, ali je tada i privatna penzija manja. Kao opcija ostaje i kupovina nekretnine. Istina, cene kvadrata su pale, ali i novčanici budućih podstanara su sve tanji. Država sa svoje strane najavljuje oštru kontrolu, kao i obavezu da stanodavci plaćaju porez od 20 odsto. Ne sva jaja u istu korpu Savet finansijskih stručnjaka kod investiranja već vekovima se može svesti na par reči – ne sva jaja u istu korpu. To bi zapravo trebalo da znači da

Would one. Bit Propylparaben my maybe over counter viagra alternative gnc the hair easily months. Your product–it’s female viagra in canada small assorted and the what my price+ out, what would happen if woman takes viagra it great. Perfect to hair title on percentage.

ulaganje treba podeliti – malo osiguravajućoj kući, malo državnim obveznicama, malo panzionom fondu. To je lako utraditi za uloge od nekoliko hiljada evra, ali za manje i nije.