Uskoro izmene Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova – Zaposleni po platu neće morati na sud

Uskoro izmene Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova – Zaposleni po platu neće morati na sud

Radnici u Srbiji više neće morati da pravdu zbog neisplaćenih zarada da traže na sudu, već će to umesto njih raditi Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Ovo je samo jedna od novina koju donose izmene i dopune Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, a koji će prvi put važiti za sve zaposlene, pa i za one u javnom sektoru.

Nova rešenja su predmet javne rasprave do 20. juna među poslodavcima, nevladinim organizacijama, udruženjima poslodavaca i predstavnicima državnih organa, a očekuje se da na jesen propis uđe i u skupštinsku proceduru.

– Agencija će ubuduće imati šira ovlašćenja – kaže Mile Radivojević, direktor Agencije.

– I dok je do sada naša nadležnost bila utvrđivanje obaveze za isplatu zarade do iznosa minimalca, sada će se odnositi na punu zaradu i platu. To znači da su zaposleni morali da pokreću sudski spor za isplatu razlike do pune plate.

On smatra da to nisu istorijske izmene zakona već je cilj da se ojača institut mirnog rešavanja sporova. Po njegovim rečima od 2005. godine otkad postoji Agencija vođeno je oko 14.000 predmeta, a u sudovima je čak 30.000 radnih sporova.

Pored ove novine Nacrt predviđa i niz drugih rešenja kojima je cilj da zaposlene i poslodavce podstaknu da sporove rešavaju pred Republičkom agencijom, i to u postupku pregovora, a ne pred sudom, kao i da budu sigurniji u rešenje svog spora.

– Sada će i državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru imati pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade plate i drugih primanja – kaže Radivojević.

– Predloženim izmenama proširuje se i nadležnost Agencije na druga primanja, kao što su otpremnina, pogrebne usluge, novogodišnje paketiće za decu.

Rešenja iz nacrta, pored ovih, predviđaju i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka. Takođe bi trebalo da se uvede obaveza miritelja da nakon neuspelih pregovora, na zahtev strane u sporu, preporuči na koji način može da se reši taj spor, odnosno da sam donese preporuku za rešenje spornih pitanja.

Na javnoj raspravi mogao bi da se nađe i predlog sindikata da se i sporovi povodom radnog vremena uvrste u nadležnost Agencije. Pored izmena Zakona, u planu je donošenje Etičkog kodeksa miritelja i arbitara kao i uvođenje službenih legitimacija za njih.

Kod individualnih radnih sporova suštinska izmena je to što se arbitru nameće obaveza da strane u sporu tokom pregovora navodi da postignu sporazum koji će biti osnov za donošenje rešenja koje zadržava snagu pravosnažne sudske presude.

Kada su u pitanju sporovi povodom mobinga, praksa je pokazala da je sporazum jedini mogući način za uspešno okončanje spora povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu.

Pročitajte takođe

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća Međunarodna …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *