Uskoro Zakon o radnicima na lizing? – Privremeno zaposleno 50.000 ljudi

Uskoro Zakon o radnicima na lizing? – Privremeno zaposleno 50.000 ljudi
| Izvor: RTV

Mada zvanična statistika ne postoji, prema procenama sindikata u Srbiji preko agencija za posredovanje u privremenom zapošljavanju radi oko 50.000 ljudi i taj broj stalno raste. Nedovoljna zakonska uređenost takozvanog zapošljavanja na lizing navela je sindikate da traže zabranu iznajmljivanja radnika.

Poslodavci i sindikati teško će se složiti oko toga kakva su prava radnika na lizing. Dok prvi tvrde da su im obaveze prema radnicima iste kao prema svakoj drugoj kategoriji zaposlenih, drugi navode da radnici na lizing nisu zaštićeni Zakonom o radu i da poslodavci imaju mnogo prostora za manipulacije, pre svega kroz plaćanje radnika. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić navodi i konkretan primer.

– U NIS-u recimo, rad na bušotinama. Skoro sam razgovarala sa takvim radnikom. Njegov kolega koji je u stalnom radnom odnosu u NIS-u, prima 96.000 dinara, a zarada radnika na lizing je za taj isti posao je 30.000 dinara – kaže Savićeva.

Ranka Savić dodaje da je ključni zahtev sindikata da zarade radnika na lizing ne budu više od 15% manje od stalno zaposlenih za isti posao.

– To bi ovim radnicima dalo određenu sigurnost. Uzeli smo u obzir 15%, jer znamo da agencija mora da uzme određeni procenat, odnosno da ostvari određenu zaradu – ističe Savićeva.

Ona navodi da tako angažovani radnici nose kući čak i mnogo manje od minimalca, te je nužno da njihov status i položaj konačno dobiju zakonski okvir.

Pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić kaže da je sadašnji problem posledica pravne praznine proizašle iz Zakona o klasifikaciji delatnosti, koji je omogućio da osim agencija svoje radnike mogu da ustupaju i privredna društva kojima to nije osnovna delatnost.

– Donošenjem uredbe o klasifikaciji delatnosti, kao delatnost je predviđeno i ustupanje ljudskih resursa, a zakonom o privrednim društvima nema ograničenja u pogledu obavljanja više delatnosti. Tako, ne samo agencije, nego i sva ostala privredna društva praktično mogu da se bave takozvanim lizingom radne snage. Međutim, u isto vreme nismo regulisali zaštitu zaposlenih koji rade na ovaj način. Upravo iz tog razloga, Ministarstvo je formiralo radnu grupu čiji je posao da donese propis koji će na pravi način da zaštiti te zaposlene – tvrdi Lazić.

Član te radne grupe Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je sa stanovišta poslodavaca za njega problematičan samo jedan deo.

– Radnici koji su zaposleni u tom obliku uživaju sva prava – od prava na zdravstvenu negu, fond PIO im se uplaćuje, imaju 40-časovnu radnu nedelju, pravo na bolovanje, na godišnji odmor… Eventualno problem može da postoji, i on se negde javljao, kada je bezbednost i zdravlje na radu u pitanju. Koji je poslodavac za to odgovoran? Da li onaj koji prima radnike ili onaj koji šalje radnike – pita se Miletić.

Miletić ne spori moguće zloupotrebe kao što je neadekvatno plaćanje, ili fiktivno menjanje zvanja radi neograničenog angažovanja, ali to je, kako kaže, stvar za inspekcije. Konačno, sadašnja situacija delom je posledica i toga što su sindikati odbili da lizing radnika 2014. godine bude uvršten u izmene Zakona o radu zahtevajući da ta oblast bude posebno uređena.

Pročitajte takođe

PALMA: Otvaranje fabrike aviona u Jagodini početkom novembra 2017.

PALMA: Otvaranje fabrike aviona u Jagodini početkom novembra 2017. Dragan Marković Palma U gradu na …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *