Vaučeri za sezonce rešenje za 100.000 radnika u sivoj zoni
| Izvor: eKapija

Srbija bi uvođenjem sistema vaučera za sezonske radnike u poljoprivredi u kratkom roku mogla da iz sive zone u legalne tokove prevede i do 100.000 sezonaca, koliko se procenjuje da ih ima u ovom sektoru prema podacima iz poslednjeg dostupnog istraživanja Nacionalne službe za zapošljavanje, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Da sistem vaučera u Hrvatskoj uspešno funkcioniše već četiri godine pokazala je studijska poseta hrvatskim institucijama i privredi koju je oganizovao NALED. U srpskoj delegaciji našli su se članovi radne grupe Vlade Srbije za izradu zakona o sezonskom zapošljavanju, ministarstava rada, poljoprivrede i državne uprave, Poreske uprave, GIZ-a i drugih institucija, kao i predstavnici privrede iz Srema koji su pokretači inicijative za rešavanje problema sive ekonomije i neregistrovanog rada u poljoprivredi.

– Propisi u Srbiji ne uvažavaju specifičnosti sezonskih poslova, pa se tako od poslodavaca očekuje da prolaze kroz proceduru prijavljivanja stotina radnika najčešće na periode od po mesec dana, iako se zbog vremenskih uslova i drugih nepredviđenih okolnosti ne zna da li će i koliko ti radnici raditi. Iz tih razloga, 60% zaposlenih u poljoprivredi radi na crno. Sistem vaučera bi drastično pojednostavio proceduru – dovoljno je da radnik pribavi knjižicu u koju će poslodavac na početku svakog radnog dana zalepiti vaučer koji je kupio od države i time unapred platio doprinose. Sezonac na kraju godine tu knjižicu nosi u penzijski fond da mu se upiše staž – kaže Branislav Nedimović, potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i gradonačelnik Sremske Mitrovice.

Od 2012. u Hrvatskoj je prodato 156.000 knjižica što približno nagoveštava koliko je sezonskih radnika ušlo u novi sistem. Samo prošle godine iskorišćeno je 469.672 vaučera, u proseku gotovo 1.300 dnevno, a kupila su ih 2.324 preduzeća. Hrvatske kompanije koje je delegacija iz Srbije posetila slažu se da im je ovaj vid angažovanja fleksibilniji, jeftiniji i čini ih konkurentnijim.

foto: DUSAN ZIDAR/shutterstock.com Pozitivna strana hrvatskog modela jeste to što, pored plaćenih doprinosa i poreza, sistem vaučera sezoncu obezbeđuje minimalnu garantovanu dnevnicu čija se visina usklađuje svake godine (nešto manje od 10 evra). Prednost hrvatskog rešenja je i ta što porez od 25% koji poslodavac na kraju meseca plati za svakog radnika država vraća sezoncu i tako mu dodatno uvećava prihode.
– Vaučeri za sezonce su dali dobre rezultate jer je jednostavniji sistem kreirao motivaciju da se poštuju propisi. Poreska uprava je dodatno olakšala prijavljivanje poreza time što je dosadašnjih šest obrazaca zamenila jednim i taj obrazac poslodavci moraju da dostave elektronskim putem preko aplikacije koju smo razvili – rekao je direktor Porezne uprave Hrvatske Zdravko Zrinušić.

Hrvatska je propisala koji su radovi sezonski što radnike štiti od zahteva poslodavca da obavljaju poslove za koje nisu stručni, a nose opasnost od povrede. Uz to, sezonski rad ograničen je na 90 dana tokom godine i dozvoljen je samo nezaposlenim licima i penzionerima, kao vid podrške ovim grupama da nađu dodatni izvor prihoda, a da ne izgube pravo na penziju ili naknadu s biroa.

Radna grupa Vlade Srbije ima priliku da hrvatski model prilagodi specifičnostima u Srbiji, preciznije reši pojedina pitanja koja nisu regulisana u Hrvatskoj (npr. pokrivanje putnih troškova), razmotri zahteve privrede koja predlaže da sezonski rad traje duže od 90 dana i da se dozvoli stalno zaposlenima da po potrebi rade kao sezonci zbog manjka raspoloživih radnika, kao i da unapredi ovaj model uvođenjem elektronskih vaučera.

NALED apeluje na novu Vladu da zakon o sezonskom zapošljavanju bude prioritetan i usvojen već tokom jeseni.