Veliki posao na pomolu – Srpski majstori udaraju završni glanc ruskom Suhoju

Veliki posao na pomolu – Srpski majstori udaraju završni glanc ruskom Suhoju

Izrada luksuznog enterijera za ruski Sukhoi SuperJet za Srbiju bi sigurno bio veoma isplativ posao. Potrebno je naći ili dodatno obučiti majstore koji će baviti izradom nameštaja od plemenitog drveta poput mahagonija, kožnim tapacirungom i ostalim detaljima po ličnoj narudžbi kupca.

Potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin u intervjuu za Sputnjik ukazao je na mogućnost da u Srbiji bude napravljen Centar za personalizaciju putničkih aviona Sukhoi Superjet 100, o čemu se već razgovara.

Takav centar bi se bavio izradom enterijera za taj avion, ili sklapanjem gotovih delova kabine, pošto bi u Srbiju bio dovezen „klot“.

Koliko je izvodljivo aktiviranje takvog centra i u kojoj meri bi on bio isplativ i koristan za Srbiju?

Reč je o avionima koji su dobro i luksuzno opremljeni, kaže za Sputnjik konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija, ističući da ta vrsta aviona na neki način pokazuje i kvalitet firme.

– Kada na Zapadu neka firma dostigne renome, onda prosto mora da ima avion, recimo Golfstream, koji sa 12 mesta košta isto koliko i Airbus sa 140 mesta. To je pitanje prestiža – naglašava on.

U Srbiji se danas niko ne bavi opremanjem takvih aviona, napominje Bušatlija, ali i podseća da su se nekada u Jugoslaviji održavali helikopteri i vojni transportni avioni koje je Moskva izvozila u treće zemlje. Bušatlija smatra da bi se vredelo potruditi da se napravi jedan centar koji bi to mogao da radi, tim pre što ima ljudi u malim firmama koje se bave takvim i sličnim poslovima.

To je pitanje samo dobrog projekta i da se nađu majstori koji to znaju da rade, ili da se dodatno osposobe, kaže on i napominje da je reč pre svega o onima koji se bave izradom nameštaja od plemenitog drveta poput mahagonija, tepiha, kožnim tapacirungom, ali i drugim detaljima.

– I zato mi se čini da bi jedini ozbiljan centar gde bi to moglo da se radi bio Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlović u Batajnici – smatra Bušatlija, napominjući da je to i način da se ta institucija maksimalno uposli.

U mnogim državama sveta, dodaje stručnjak za strana ulaganja, vojna industrija jednim delom radi za civile kako bi bila profitabilna i sama se izdržavala.

On je podsetio da je Vlada Srbije izdvojila 492 miliona dinara namenjenih upravo za podizanje infrastrukturnih kapaciteta Mome Stanojlovića, što bi trebalo da bude završeno do kraja 2018. godine. Ocene su da će zahvaljujući tim investicijama zavod biti osposobljen da uđe i na deo tržišta koji se bavi civilnim saobraćajem.

Na pitanje koliko bi taj centar za personalizaciju trebalo da ima posla da bi to bilo isplativo, Bušatlija kaže da je to u startu isplativo. On objašnjava da se personalizacija radi na taj način što se kupac, odnosno vlasnik aviona, sa dizajnerom dogovori kakva će oprema biti, šta će sve biti ugrađeno u enterijer. To se plati i onda se avion radi po ličnoj narudžbi, tako da je to sigurna zarada, ističe sagovornik Sputnjika.

Pročitajte takođe

Iz budžeta po prvi put i subvencije za kalemare

Iz budžeta po prvi put i subvencije za kalemare Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ukazao je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *