Za godinu dana izdato 12,5 miliona čekova – Nude ih i banke koje to ranije nisu radile

Za godinu dana izdato 12,5 miliona čekova – Nude ih i banke koje to ranije nisu radile
| Izvor: Novosti

Dok korišćenje kreditnih kartica u našoj zemlji stagnira, kupovina čekovima na odloženo ponovo uzima maha, što se vidi po 12,5 miliona izdatih blanketa u prošloj godini. Trend upotrebe čekova i u ovoj godini je nastavio da raste. Prema nezvaničnim podacima, već je ispisano i pušteno oko pet miliona čekova, a najviše su ih izdale domaće banke, pre svega Poštanska štedionica i Komercijalna banka.

Iako su uvek forsirale kreditne kartice, strane banke su se privolele ipak, čekovima, čak i one koje, ih od kada su došle na naše tržište, pa do danas nikada nisu ni izdavale. Shvatile su da je za naše građane to najomiljenije sredstvo plaćanja.

Čekovi u Srbiji ne izlaze iz upotrebe, a po svemu sudeći to se neće dogoditi skoro, barem dok naš standard ne stane na noge. Svaki peti građanin je ispisao ček kupujući hranu ili poklone, ukazuju trgovci. Uz pomoć ovih blanketa, na odloženo i do 300 dana, može u najvećem broju trgovina da se pazari hrana, a na duže i tehnička roba.

Tako je u opticaju godišnje od 2011. godine od danas sve više čekova, a prosek od devet miliona je davno prevaziđen. Za mnoge je kupovina na čekove najsigurniji način da poprave svoj kućni budžet, odnosno da prežive.

Kartice koje banke svesrdno nude i sa kojima takođe može da se plaća i do 12 meseci, bez kamate, nisu tako popularne. Naročito među siromašnijim slojem stanovništva. Tako već nekoliko godina građani koriste 1,1 milion kreditnih kartica sa limitom od oko 33,77 milijardi dinara, iako im je odobreno gotovo trostruko više. Poslednjih meseci zabeležen je čak pad upotrebe kreditnih kartica, odnosno građani ih sve manje koriste. Uz to su sve veća kašnjenja u izmirenju obaveza za kreditne kartice i prema podacima Kreditnog biroa, prošlog meseca su iznosila čak 17,8%.

S druge strane, broj izdatih čekova se povećava, i mnoge banke koje do sada nisu izdavale ove blankete počele su da ih nude kako ne bi ostale bez klijenata. Strani bankari škrtare kada odobravaju čekove, dok kod naših banaka može da se dobije, ukoliko je klijent uredan, odnosno nema nedozvoljeni minus po tekućem računu, i više ovih blanketa. Tako, na primer, ukoliko neko ima na računu 25.000 dinara, u svakoj stranoj banci dobiće samo pet čekova, ali u domaćoj može da uzme i duplo više.

foto: Africa Studio/shutterstock.com – Čekovi čuvaju standard građana. Iako je praktično plaćanje čekovima na odloženo nezakonit čin, trgovci su spremni da kreditiraju građane kako bi prodali što više robe. Potrošnja je u padu, pa zbog toga gotovo sve trgovine, na sve načine, a pogotovo uz pomoć čekova, pokušavaju da prodaju što više svojih proizvoda. Građani, s druge strane, plaćajući na više meseci, čak i na dve godine, dolaze do željene robe, a najviše do hrane – istakao je ekonomista Mlađan Kovačević.

Korišćenje čekova se ne naplaćuje i korisnik uglavnom banci plaća simboličnu nadoknadu za izdavanje ove blankete, obično pet dinara. Kod kreditnih kartica, međutim, plaća se kvartalna ili godišnja članarina, mada ima nekih banaka koje u prvoj godini korišćenja oslobađaju svoje klijente ove naknade radi konkurentnosti. Ali to se često odrazi kroz visinu kamatne stope koja pokriva troškove banke prema građanima.

KARTICE I DALJE SKUPE

Banke koje izdaju kreditne kartice i dalje zaračunavaju veoma visoke kamate. Tako je u proseku kamata za korišćenje kreditnih kartica 26%, a ima banaka koje zaračunavaju i 30% na godišnjem nivou. To je jedan od razloga zbog čega stanovništvo u Srbiji ne koristi masovnije kreditne kartice. Ali mnogi i ne mogu da dobiju kreditnu karticu, jer su im primanja mala. Tako, ako neko ima platu od 15.000 ili 20.000 dinara, gotovo da ni u jednoj stranoj banci ne može da dobije kreditnu karticu.

Pročitajte takođe

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća

IFC i Opportunity banka obezbedili 6,5 mil EUR za poljoprivrednike, mikro i mala preduzeća Međunarodna …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *