Za trećinu više radnika na crno u odnosu na 2016. – Kontrole pokazale veći broj privrednika koji ne poštuju zakon

Ponedeljak, 24. 04. 2017.|15:37 | Izvor: Novosti

Za trećinu više neprijavljenih radnika angažovano je u srpskim firmama u prva tri meseca 2017. godine u odnosu na isti period lane, dok je njihov broj nekoliko puta veći nego što su ih inspektori prebrojali pre dve godine. Podaci govore da, i pored velikih akcija nadležnih, gazde u našoj zemlji i dalje praktikuju nelegalan rad, bez poštovanja osnovnih prava radnika. O tome svedoči i sve veći broj nadzora.

Statistika Inspektorata za rad pokazuje da su oni od početka godine imali ukupno 12.419 inspekcijskih nadzora, i tada su zatekli 6.307 osoba na faktičkom radu, što je za 32% više nego u prva tri meseca 2016. godine, kada ih je bilo 4.793 u radu na crno, dok ih je u 2015. bilo svega 2.034.

– Najveći broj nelegalnih radnika inspekcija rada zatiče u velikim gradovima – Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, u kojima je najveća privredna aktivnost i najviše onih koji se bave trgovinom, uslugama smeštaja i ishrane, odnosno gde se izvode građevinski radovi na izgradnji velikih objekata – kaže Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad.

– Ali, svakako, rada na crno ima i u manjim gradovima, naročito u proizvodnim pogonima, trgovinskim i ugostiteljskim objektima koji se nalaze u manjim mestima, kao i na periferiji.

Primera radi, prilikom dvodnevnih pojačanih inspekcijskih nadzora koje su inspektori rada u martu 2017. godine imali na 373 gradilišta u Srbiji, zatečeno je 612 radnika s kojima poslodavci nisu zaključili ugovore o radu. Najekstremniji primeri rada u sivoj zoni prilikom navedenih kontrola utvrđeni su u Vladičinom Hanu, gde je kod jednog poslodavca svih 16 radnika bilo bez papira, a zatim u Beogradu, na Vračaru, gde su svi zatečeni, njih 12, bili neprijavljeni. Kod četiri niška poslodavca ukupno 34 radnika nije imalo papire. Na crno su radili i svi zatečeni radnici kod dva poslodavca u Novoj Pazovi: kod jednog 11, a kod drugog osmoro ljudi.

Sagovornik Novosti naglašava da je prilikom nadzora kod 760 poslodavaca tokom marta u građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu, uslugama, proizvodnji hleba, peciva i kolača, održavanju i popravci motornih vozila, od 2.202 radnika gotovo trećina radila na crno, dok je skoro polovina poslodavaca zapošljavala bez papira.

– Najdrastičniji primeri utvrđeni su u Šapcu, gde je kod jednog poslodavca od 17 zatečenih radnika čak njih 16 radilo na crno, zatim u Čoki, gde je od 15 zaposlenih samo jedan imao papire, pa u Novom Pazaru, gde je od 15 radnika 13 radilo nelegalno – kaže Jocić.

– U Beogradu je jedan poslodavac od 10 zaposlenih prijavio samo jednog. Slično je bilo i u Somboru, Sjenici, Inđiji, Kragujevcu…

Jocić objašnjava da je uočeno da pojedini poslodavci kod kojih su inspektori rada pronalazili nelegalne radnike, posle izvesnog vremena od nadzora ponovo angažuju ljude da rade na crno, a poneki su čak i odjavljivali zaposlene sa evidencije PIO fonda i ponovo ih zapošljavali nelegalno. Ipak, dešavalo se da su posle nadzora poslodavci potpisali ugovore sa 5.868 novih radnika koji su prethodno radili na crno, odnosno sa 57% više nego prošle godine.

– Dva puta tokom 2016. godine, u julu i septembru, imali smo vanredne kontrole u takvim firmama – kaže Jocić.

– U ponovljenim nadzorima bilo je 83% manje osoba u sivoj zoni nego ranije.

Nemaju ni firmu

Ne samo da ne prijavljuju radnike, već mnogi imaju i nelegalan biznis, tačnije nisu registrovali firme. Kod 223 takvih poslodavaca radio je 141 radnik bez papira. U prva tri meseca 2016. godine otkrivene su 222 neregistrovane firme kod kojih je zatečeno 108 nelegalno zaposlenih.

Kazne

Poslodavcima koji angažuju radnike na crno zaprećene su kazne po Zakonu o radu od 800.000 do dva miliona dinara za pravno lice, dok je za preduzetnika kazna od 300.000 do 500.000 dinara. Za odgovorno lice za isti prekršaj propisana je novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara. Ukoliko ugovor o radu nije u sedištu firme, kazna iznosi 100.000 dinara za pravno, 50.000 za preduzetnika i 10.000 za odgovorno lice.

Pročitajte takođe

Aviolinija Niš-Kaluga ponovo od septembra?

Aviolinija Niš-Kaluga ponovo od septembra? Od septembra bi, po treći put, mogla da bude uvedena …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *