Zakon o rokovima plaćanja važi samo na papiru – Trgovci duguju dobavljačima više nego građani bankama

Zakon o rokovima plaćanja važi samo na papiru – Trgovci duguju dobavljačima više nego građani bankama
| Izvor: Politika

Trgovci na veliko i malo tokom 2015. godine ostali su dužni dobavljačima oko 6,4 mlrd EUR. Količina novca koja je na taj način zarobljena, i sve ozbiljnije preti da uguši i to malo zdravih preduzeća, jednaka je petini BDP-a Srbije, odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.

Neizmirene obaveze trgovaca prema proizvođačima nešto su veće i od ukupnog zaduženja građana Srbije koji, prema poslednjim podacima, bankama duguju oko 6,2 mlrd EUR.

Prema godišnjem finansijskom izveštaju Agencije za privredne registre, obaveze iz poslovanja trgovine na veliko i malo bile su oko 777,5 milijardi dinara, što je za sedam odsto više nego u 2014. godini. Kako su objasnili, ova stavka u izveštaju obuhvata najvećim delom obaveze prema dobavljačima, te se slobodno može reći da su ovo isključivo dugovanja prema njima. Reč je o kratkoročnim obavezama trgovinskog sektora nastalim, najvećim delom, iz poslovanja u toku prošle godine.

Ali ko su najveći dužnici među njima za sada može samo da se pretpostavlja. U APR-u su „Politici“ rekli da nisu u prilici da ih imenuju, niti da iznose pojedinačne podatke.

– Po završetku obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2015. godinu biće objavljeni njihovi pojedinačni izveštaji pa će biti poznato koje kompanije imaju najveće obaveze iz poslovanja u bilansima stanja – kažu u APR-u.

Iako su najveći trgovinski lanci „Delhaize“ i „Mercator S“ demantovali da ikome išta duguju, predstavnici APR-a ranije su upozorili da je primećeno da upravo velike trgovinske kuće prednjače u nepoštovanju zakonskih rokova isplate dobavljačima i na taj način, zarobljenim novcem, kreditiraju svoje poslovanje. I istraživanje „Politike“ ukazuje da se rokovi isplate od 60 dana poštuju samo na papiru i važe mahom samo za velike distributere bez čije se robe ne može, poput „Coca Cole“ ili distributera mlečnih proizvoda, praška, konditora…

Prema mišljenju ekonomskog analitičara Saše Đogovića, najveći deo dugovanja povukli su veći trgovinski lanci, i to ne samo iz sektora prehrane, koji imaju jak ucenjivački potencijal i koji očigledno koriste svoje pozicije. Većina njih posluje i u regionu, što ih dodatno ojačava u postavljanju uslova prema proizvođačima koji su u nepovoljnoj poziciji. Zato oni ćute i ponašaju se po principu – daj šta daš, odnosno kad daš.

– Sada već možemo da se zapitamo da li postoji kartelsko povezivanje tih velikih igrača u smislu pregovaranja sa dobavljačima. Dolazak novih trgovaca možda bi mogao da im pomrsi konce, ali videćemo, možda će se i oni uklopiti u naše prilike – rekao je Đogović.

Javna je tajna da u praksi trgovci i dobavljači svoje odnose regulišu klasičnim obligacionim odnosima (ugovorima) kojim, pored ostalog, uređuju i rokove plaćanja robe koji mogu biti kraći ili duži od onih koje je zakon propisao.

Inače, od aprila 2013. na snazi je Zakon o rokovima plaćanja. Opštine i javna preduzeća obavezni su da plaćaju u roku do 45, a privatne firme do 60 dana. Očekivalo se da će ti propisi bar malo skratiti lanac neplaćanja koji godinama opterećuje nacionalnu ekonomiju, ali to se nije dogodilo.

Pročitajte takođe

Srpska „Kruna“, britanski recept – Jovica Božić i princ Đorđe Karađorđević u Omoljici pokrenuli originalnu craft pivaru

Srpska „Kruna“, britanski recept – Jovica Božić i princ Đorđe Karađorđević u Omoljici pokrenuli originalnu …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *