Žitopromet-Mlin iz Sente zabeležio rast dobiti od 4% uprkos padu cena – Rekordna proizvodnja nastavlja da raste

Žitopromet-Mlin iz Sente zabeležio rast dobiti od 4% uprkos padu cena – Rekordna proizvodnja nastavlja da raste
| Izvor: Dnevnik

Srpskoj žitomlinskoj industriji baš ne cvetaju ruže, ali jedna od vodećih kompanija, Žitopromet-Mlin iz Sente, dobro odoleva svim izazovima otežanih uslova na tržištu, koji su tri godine uzastopno nepovoljni. Senćanski mlinari upravo su u završnoj fazi priprema za predstojeću žetvenu sezonu, koja je na pragu, za nepunih mesec dana. Predsednik kompanije Predrag Đurović kaže za Dnevnik da je najbitnije da su, bez obzira na uslove, uspeli da sačuvaju sigurnu sirovinsku bazu.

– Verni su nam svi naši proizvođači, pre svega zemljoradničke zadruge, koje su nam dugi niz godina pouzdani partneri kao organizatori proizvodnje. Očekujemo da ove godine od proizvođača u žetvi otkupimo do 78.000 tona pšenice, što je desetak odsto više nego prethodne žetve, jer smo prethodnih sezona obezbeđivali oko 70.000 tona pšenice. Mislim da nam to neće predstavljati veliki problem, a time bismo stvorili preduslove da ove godine u našim mlinovima sameljemo do 73.000 tona hlebnog zrna – precizirao je prvi čovek Žitopromet-Mlina Predrag Đurović.

Za predstojeću žetvu Žitopromet-Mlin je potpisao ugovor sa bankama i obezbedio 5 mil EUR, krediti su već operativni, tako da se prema rečima Đurovića čeka ono što je uobičajeno, da se formira tržišna cena.

– Spremni smo da proizvođačima platimo cenu koja bude na tržištu. Sve smo na vreme odradili u finansijskom, a takođe i tehničkom smislu, jer će do polovine juna biti obavljeni neophodni remonti u silosima i na prijemnim mestima. Na neki način možemo mirno da očekujemo žetvu i blagovremeno ćemo obavljati plaćanje preuzete pšenice proizvođačima – kategoričan je sagovornik Dnevnika.

I pored nepovoljnih tržišnih okolnosti, oko 190 zaposlenih u Žitopromet-Mlinu, u mlinovima i fabrici testenina robne marke Sentela, tokom 2016. godine ostvarili su u proizvodnji istorijski maksimum od kada mlin postoji, uz očekivanja da će ova godina biti još uspešnija. Lane je samleveno oko 65.000 tona pšenice, što je rast od 14% u odnosu na 2015. godinu. Ranije su maksimalne količine bile između 55.000 i 57.000 tona hlebnog zrna.

– Procenjujemo učinak u proizvodnji zadovoljavajućim, a taj trend rasta nastavljen je i u prva četiri meseca ove godine, tako da očekujemo da do kraja 2017. još popravimo lanjski rekord. Raduje nas to što je i fabrika testenine ostvarila vidan napredak u obimu proizvodnje, gde je proizvedeno 6.300 tona testenina, za 6% više u odnosu na prethodno najbolji rezultat od 5.800 tona – pojašnjava Đurović.

foto: wideonet/shutterstock.com I u pekarskom pogonu, koji je prošle godine izmešten iz Sente u Novi Kneževac, ostvarena je proizvodnja od 1.850 tona hleba i peciva, gde je posle perioda uhodavanja nakon instaliranja nove opreme i edukacije zaposlenih, primetan oporavak u kvalitetu proizvoda i porastu prodaje.

– Imamo pad cena oko 40% na domaćem i inostranom tržištu u odnosu na pre tri godine. Izvoz koji smo lane ostvarili je ipak vrlo respektabilan, s obzirom na to da se mi ne pojavljujemo značajnije kao uvoznici. Sa porastom cena naših proizvoda na tržištu, bilo bi uslova da ostvarujemo veći devizni priliv izvozom brašna i testenina – navodi Đurović.

U prošloj godini uz ukupan prihod od dve milijarde dinara, ostvarena je neto dobit od oko 65 miliona, ili za 4% više nego prethodne.

Brašno i testo stižu i do Australije

Vrednost ostvarenog izvoza u prošloj godini je manja nego prethodnih i iznosi 4,5 mil EUR, zbog nižih cena koje se postižu nego ranije, kada je devizni pazar Žitopromet-Mlina dostizao i 6,5 mil EUR. Senćansko brašno i testenine izvoze se u Mađarsku, Rumuniju, Švedsku, države sa prostora bivše Jugoslavije, a manji kontingent brašna isporučuje se čak u Australiju.

Pročitajte takođe

YouTube ima novu opciju za pregled videa od 360 stepeni

YouTube ima novu opciju za pregled videa od 360 stepeni YouTube će uskoro omogućiti pristup …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *